Niz objava na društvenim mrežama koje je „lajkovao“ ili objavljivao profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu istoričar Nikola Samardžić, mogle bi tako da dobiju svoj epilog na sudu. U krivičnoj prijavi Ković navodi da je Samardžić javno pozivao na proganjanje, hapšenje i ubijanje političkih protivnika u Srbiji, po ugledu na Goli otok, kao i da je slavio i pravdao hrvatsku „Oluju“, u kojoj su Srbi ubijani, pljačkani i proterani iz Krajine i Dalmacije. Ković je krivičnu prijavu podneo i zbog, kako se u njoj kaže, Samardžićevog javnog podstrekivanja mržnje, diskriminacije i nasilja protiv srpskog naroda.
Plansko i sistematsko negiranje sećanja na genocid
Zamagljivanje sećanja na genocid nad srpskim narodom u NDH traje već tridesetak godina, a u poslednjih desetak svedoci smo, prema Kovićevim rečima, planskog i sistematskog negiranja i to na više nivoa. Negiranje putem medija dolazi iz Hrvatske, pri čemu takvo ponašanje ne nailazi na osudu EU.
„S druge strane, to je sve primetnije i u akademskim krugovima. Na delu je umanjivanje razmera genocida, poruga genocidu, čak tvrdnje da se genocid nije ni dogodio, tvrdnja da smo svojim ’nepočinstvima‘ genocid zaslužili; izjednačavanje Jasenovca sa Srebrenicom, ustaša sa četnicima… Vidimo da je na delu planski napor da se poništi sećanje na zločine nad srpskim narodom“, kaže Ković.
Iz tvitova koje je Samardžić „lajkovao“ dâ se zaključiti da su Srbi zaslužili Jasenovac, da je ovaj najveći koncentracioni logor na Balkanu bio kazna za srpske zločine.
„Znači, deca, žrtve ustaša i mi, njihovi potomci, svi smo to zaslužili i to profesor Nikola Samardžić pozdravlja. Da li je takvo ponašanje dostojno Univerziteta u Beogradu? Da li je to dostojno profesora Univerziteta“, pita se Ković.
Ako tužilac odbije tužbu, barem ćemo znati na čemu smo
„Lajkovanjem“ tvita nepoznatog autora, kojim se opravdava i umanjuje genocid nad srpskim, jevrejskim i romskim narodom u Jasenovcu, Nikola Samardžić izazvao je ogorčenje i lavinu negodovanja srpske javnosti. Nedugo potom, Samardžić je preporučio svojim pratiocima na Tviteru da „zaprate“ ovog tviteraša, a takođe je pozivao i na osnivanje novog Golog otoka i opravdavao hrvatsku vojnu operaciju „Oluja“, tvrdeći da su za progon Srba iz Hrvatske krivi oni sami.
Sve ovo je grupu srpskih intelektualaca navelo da javno reaguju kroz „Protestno pismo povodom obnove i odbrane ustaških zločina i ideja“ i „Protest protiv poricanja genocida nad srpskim narodom“.
Ković je, kako kaže, krivičnu prijavu podneo po 387. članu Krivičnog zakonika, u kome se kaže da onaj „ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etničke pripadnosti, na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili članu te grupe, ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“.
„Presude za Jasenovac, genocid i masovne ratne zločine naši sudovi nisu donosili, ali jugoslovenski jesu. Naša država je njen sukcesor. U tužbi se pozivam na presude Andriji Artukoviću, Miroslavu Filipoviću-Majstoroviću, zloglasnom ’Fra Sotoni‘, Ljubi Milošu, Alojziju Stepincu i ostalima“, kaže Ković.
Ako državni tužilac kome je tužba podnesena odbije tužbu, znaćemo na čemu smo — da svako usred Beograda može da kaže da smo zaslužili Jasenovac i „Oluju“ i da nam je potrebna nova 1948, dodaje naš sagovornik.
Prva tužba za negiranje genocida nad Srbima od 1945.
Ković naglašava da je njegova tužba zbog govora mržnje prema srpskom narodu i negiranja genocida u Jasenovcu prva takve vrste od 1945. i naglašava da neke druge zemlje, poput Izraela i Jermenije, genocide koji su izvršeni nad Jevrejima i Jermenima stavljaju u centar svoje spoljne politike. U šesnaest država sveta, negiranje Holokausta je kažnjivo, a negiranje genocida koji je Turska izvršila nad Jermenima kažnjivo je takođe u nekim državama, poput Francuske, Slovačke i Kipra.
Naš sagovornik takođe naglašava da njegova tužba protiv Samardžića nije prva takve vrste u svetu i poziva se na proces protiv britanskog istoričara Dejvida Ervinga, koji je u Austriji 2006 zbog negiranja Holokausta osuđen na tri godine zatvora.
„Ovo je, prema mom mišljenju, način da zaustavimo ovo zlo. Naša država ima zakonodavstvo koje to omogućava i mislim da je došlo vreme da delamo. A možda ćemo i doživeti da naša država, po ugledu na Izrael i Jermeniju, povuče neke određenije korake kojima bi konačno zabranila porugu genocidu nad srpskim narodom“, smatra Ković.
Profesor Nikola Samardžić, sa kojim smo takođe kontaktirali povodom tužbe koju je protiv njega podneo profesor Ković, poručio je da nema komentar.
Pročitajte još:
