Dve strane razgovarale su o eskalaciji sukoba u Karabahu.
„Pašinjan je naveo da od početka julskih događaja (pogoršanje situacije na jermensko-azerbejdžanskoj granici) Turska pokazuje neviđenu aktivnost u regionu. On je pozvao nemačku kancelarku da uloži sve napore za zaustavljanje agresivnog i destruktivnog ponašanja Turske i spreči njeno učešće u regionu“, navodi se u saopštenju pres-službe.
Merkelova je izrazila „duboku zabrinutost“ zbog nastale situacije. Kancelarka je naglasila da ne postoji alternativa mirnom rešavanju problema Karabaha, a takođe je rekla da je potrebno vratiti se u mirovni proces u okviru Minske grupe OEBS-a.
Eskalacija u Nagorno-Karabahu
U Nagrono-Karabahu u nedelju je došlo do eskalacije, a dve strane međusobno se optužuju za pokretanje borbenih dejstava.
Azerbejdžan tvrdi da su snage jermenske vojske otvorile vatru duž linije razdvajanja i da ima poginulih među civilima, dok u Jermeniji kažu da je Karabah bio izložen vazdušnim i raketnim napadima i da su njihove snage srušile dva protivnička helikoptera i tri bespilotne letelice.
U Jermeniji je uvedeno ratno stanje, objavljena opšta mobilizacija i zabranjen izlazak iz zemlje muškarcima od 18 do 55 godina. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozvalo je obe strane da prekinu vatru i započnu pregovore.
Istorija sukoba
Sukob u Nagorno-Karabahu započeo je u februaru 1988. godine, kada je ova autonomna oblast objavila otcepljenje od Azerbejdžanske SSR. Posle oružanog sukoba 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona.
Od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a, na čijem su čelu tri kopredsedavajuća – Rusija, SAD i Francuska. Azerbejdžan insistira na očuvanju svog teritorijalnog integriteta, a Jermenija štiti interese nepriznate republike, s obzirom da Nagorno-Karabah nije strana u pregovorima.
Pročitajte još:
