Prema njegovim rečima, istorija sukoba dve države oko Nagorno-Karabaha je veoma daleka i duboka, datira još od kraja Prvog svetskog rata i vezana je za nerešene teritorijalne odnose.
Istorija sukoba
„Sukob je počeo još 1917. godine, kada Karabah, nakon pada Ruskog carstva, postaje deo Zakavkaske demokratske federativne republike, odnosno kada su tri nacije na Kavkazu, Jermeni, Azeri i Gruzini, ranije pod vladavinom Rusa, proglasili svoju nezavisnost. Potom, 1918. godine dolazi do niza kratkih ratova između Jermenije i Azerbejdžana (Jermensko-azerbejdžanski rat) u vezi sa nekoliko regiona — Nahčivana, Zangezura i Nagorno-Karabaha, jer su se dve strane sporile oko toga gde će biti granice ove tri provincije. Upravo su se u Nagorno-Karabahu, gde je Skupština proglasila samoupravu i stvorila Nacionalni savet i Vladu, i odvijali ključni sukobi. Kasnije je pak došlo do ulaska osmanskih trupa i tada je odnos između Jermenije i Turske (Azerbejdžanci su narod turkijskog porekla) do te mere narušen, da je teško očekivati da na bilo koji način može biti popravljen. Tu i leži netrpeljivost između Jermena i Turaka“, objašnjava Stojadinović.
Godina 1920, dodaje naš sagovornik, na neki način je bila ključna, kada dolazi do završetka sukoba između Jermenije i Azerbejdžana. Sovjetski Savez i boljševici su, kaže, prihvatili podelu kojom Zangezur pada pod kontrolu Jermenije, a provincije Nahčinavan i Nagorno-Karabah se stavljaju pod kontrolu Azerbejdžana.
„Autonomna oblast Nagorno-Karabah postala je deo Azerbejdžana u SSSR-u 1923. godine. Međutim, taj sukob nikada, suštinski, nije prestao. Naime, iako je Jermenija zvanično prihvatila jurisdikciju Azerbejdžana nad Karabahom, povremeno je ipak dolazilo do gerilskih borbi, a Jermeni nikada nisu prihvatili nadležnost Azerbejdžana nad Karabahom. Tu i leži najveći kamen spoticanja kod uspostavljanja dijaloga i saradnje između ove dve zemlje, koje nikada nisu u potpunosti uspostavile pune diplomatske odnose, upravo iz nemogućnosti da prevladaju sukob koji datira iz 1918. godine“, ukazuje Stojadinović.
Ni ulazak Jermenije i Azerbejdžana u sastav Sovjetskog Saveza nije uspeo da reši ovaj konflikt i međusobnu versku i etničku netrpeljivost. To se, napominje naš sagovornik, videlo i kada je Azerbejdžan proglasio nezavisnost i kada se opet pokrenulo pitanje kome pripada koji deo teritorije.
U avgustu 1987. godine karabaški Jermeni poslali su Moskvi peticiju za uniju sa Jermenijom sa desetinama hiljada potpisa. Moskva je odbila zahteve Jermena i 22. februara 1988. godine došlo je do prvog direktnog sukoba u kojem su stradala dva Azerbejdžanca i 50 jermenskih seljaka.
Pored 1988. godine, Miša Stojadinović navodi i druge istorijske periode ključne za rat koji se vodi za ovu teritoriju na južnom Kavkazu.
Pravog mira nikada nije ni bilo
„Značajne su i 1991. godina, kada je Nagorno-Karabah proglasio nezavisnost i kada su se za ovu teritoriju vodile najžešće borbe još od Prvog svetskog rata, u kojima je izginulo više od 30 hiljada ljudi. U maju 1994. godine je okončan sukob i uz veliko posredovanje Rusije nastupilo doba mira na ovom prostoru. Ipak, na ovoj teritoriji ni u jednom trenutku nije nastupio mir u svom suštinskom obliku. Nagorno-Karabah je jedno od ključnih žarišta stalnih sukoba koji se veoma često naziva terminom ’zamrznuti‘ konflikt“, napominje Stojadinović.
On podseća da su 2016. godine obnovljeni sukobi u Nagorno-Karabahu. Iako su oni tada, činilo se, rešeni, danas je situacija takva da je otvoreno proglašeno ratno stanje.
Najveća specifičnost ovog sukoba je, primećuje Stojadinović, da ni u jednom istorijskom trenutku nije bilo saglasnosti između Jermenije i Azerbejdžana oko toga šta se u datom trenutku dešava na tom prostoru.
„Tako imamo situaciju da u isto vreme zvaničnici i jedne i druge strane daju totalno protivurečne izjave o stanju na terenu, poput toga ko je prvi započeo vatru, ko je kriv, zbog čega ko ima pravo na teritoriju i tako dalje. Ono što je sasvim sigurno, jeste da se ni Jermenija ni Azerbejdžan neće tako lako povući sa ove teritorije koja je ne samo osetljiva, već je i geostrateški veoma važna“, zaključuje dr Miša Stojadinović i podseća da Nagorno-Karabah još nije priznat od strane nijedne međunarodne organizacije.
Podsetimo, teritorija modernog Nagorno-Karabaha prvobitno je bila naseljena kavkaskim autohtonim plemenima. U II veku pre nove ere ovu teritoriju je anektirala Kraljevina Jermenija i ona je bila u njenom sastavu do kraja IV veka. Krajem IV veka ova oblast je priključena Persiji, a od sredine VII do kraja IX veka je bila pod arapskom vlašću. U 17. veku je na području današnjeg Nagorno-Karabaha postojalo pet jermenskih kneževina, koje su predstavljale poslednji vid jermenske državnosti. Godine 1813. ova oblast je pripojena Ruskom carstvu.
