Gorana Paskaljevića mnogi će se sećati po kultnim filmovima, neki će izgovarati replike iz poznatih scena, neki mu biti zahvalni zato što ih je oblikovao kao glumce, neki jer im je pružio najzanimljivije filmske zadatke. Goran Paskaljević mnogima će nedostajati. Pružio nam je toliko, a mogao je još.
Kadrovi puni tišine i života
Diplomirao je filmsku režiju u Pragu odakle je poneo znanje koje je, ukršteno s talentom njegovim filmovima davalo poseban šarm. Režirao je dokumentarne filmove, TV drame i igrane filmove upisavši se njima na spisak izuzetnih – grupi koja njegovim odlaskom počinje da se krnji.
Osećaj za atmosferu, fini balans između dinamike i tišine kojim je oslikavao unutrašnji svet svojih junaka pokazao je već sa prvim dugometražnim igranim filmom iz 1976. godine „Čuvar plaže u zimskom periodu“. Rađen prema scenariju Gordana Mihića ovaj film osvojio je nagradu za najbolji film na festivalu u Puli, a Paskaljević nominaciju za najboljeg reditelja na filmskom festivalu u Berlinu.
Mira Banjac: reditelj kakvog bi svaka nacija poželela
Već u prvom filmu, Paskaljevićev je pokazao izuzetan i kreativan odnos sa glumcima. Mira Banjac, glumica koja će zaigrati u mnogim njegovim filmovima izdvaja upravo film „Čuvar plaže u zimskom periodu“ kao ostvarenje na kojem je najlepše bilo raditi.
„To je bio moj početak ozbiljne filmske karijere. Igrala sam u svim njegovim filmovima koje je radio u Beogradu. Bio je moj veliki prijatelj. Jedan od kultnih reditelja kakvog samo jedna nacija može da priželjkuje“, kaže za Sputnjik legendarna glumica Mira Banjac.
Sa sledećim filmom, „Pas koji je voleo vozove“, Paskaljević se definitivno upisao u filmsku čitanku. Film koji i dan danas ne prestaje da pleni svojom liričnošću doneo je Svetlani Ceci Bojković Zlatnu Arenu na festivalu u Puli.
„Imala sam sreću da radim svoj prvi film sa Goranom, davne 1977. i 1978. godine“, seća se čuvena diva Svetlana Ceca Gojković. „Posle te uloge nikada više nisam dobila tako zanimljiv glumački zadatak na filmu.“
Voja Brajović: svoju umetnost izražavao kroz glumce
Među poznatim Paskaljevićevim ostvarenjima nalaze se i filmovi „Poseban tretman“, „Zemaljski dani teku“, „Varljivo leto 68.“, „Suton“, „Bure baruta“, „Tango Argentino“. Boravio je i stvarao u Srbiji, Kanadi, Italiji, Irskoj. Sarađivao je sa domaćim zvezdama, ali i sa velikim imenima svetske kinematografije.
„Imao sam samo jedno iskustvo rada sa njim, ali veoma značajno “, kaže za Sputnjik glumac Voja Brajović koji je tumačio ulogu revolucionarnog trgovca u filmu „Bure Baruta“. „Način na koji je on radio sa glumcima i kako je svoju umetnost kroz glumce izražavao predstavlja divnu praksu koju svaki umetnik treba da iskuski“, smatra Brajović.
Ceca Bojković: Snažne slike ljudskosti
Svetlana Ceca Bojković seća se njegovog gostovanja u Finskoj.
„Dok smo moj muž i ja živeli u Finskoj, organizovali smo mali filmski festival. Goran je bio gost sa filmom 'Zemaljski dani teku'. Nekoliko dana smo se družili i tada mi je rekao da mu je, od tolikog njegovog opusa, omiljeni film baš taj – ’Zemaljski dani teku’.“
Film o starim ljudima u staračkom domu na Voždovcu, Paskaljević je snimio sa naturščicima umesto sa glumcima, zbog čega to ostvarenje i danas predstavlja uspelu kombinaciju dokumentarnog i umetničkog filma.
„To što je izdvojio taj film pokazuje koliko je kao čovek i kao umetnik imao razumevanja za razne ljudske sudbine i karaktere“, smatra Ceca Bojković.
Na pitanje koji bi film, kao gledateljka izdvojila, Ceca Bojković kaže:
„Volim mnoge njegove filmove. U svakom od njih ima ljudskog, empatije i lirizma. Ne znam koji bih izdvojila, ali zaista mislim da nije doživeo dovoljno ljubavi u našoj zemlji koliko u inostranstvu.“
Tiho saopštavao svoje želje
Da je Paskaljević bio stvaralac koji je sjajno promišljao film i uvek dolazio siguran na snimanje, svedoči Mira Banjac.
„Bio je veoma prijatan i tih reditelj. Nije imao potrebe da viče, uvek je bio tu negde pored nas glumaca i tiho saopštavao svoje želje“, seća se čuvena glumica i dodaje:
„On je vrlo tačno znao šta hoće, a ja sam samo sledila njegovu maštovitost i njegovo znanje.“
Voja Brajović svedoči da su glumci iz najmanjih epizoda u njegovim filmovima pravili svoje karijere, poput Dragane Varagić u ulozi Jagodinke Simonović u filmu „Varljivo leto ’68“.
Poslednji kadar
Sa oko 30 dokumentarnih i 17 igranih ostvarenja, Paskaljević se smatra jednim od najplodnijih srpski autora. Poslednji film „Uprkos magli“, priča o svetu koji se gubi u strahu od dodira sa drugačijim, premijerno je prikazan pre godinu dana, a za sledeću godinu već je planirao sledeći projekat.
Ceca Bojković smatra da bez obzira na to što nam je toliko toga lepog ostavio u nasleđe, ostali smo uskraćeni za njegovo dalje stvaralaštvo.
„Da ga bolest nije saplela, mogao je još mnogo toga da pruži. Bio je u odličnoj kondiciji i mentalno i fizički da radi“, objašnjava Ceca Bojković.
Kao dobitnik mnogih prestižnih nagrada, među kojima su nagrada kritičara za najbolji evropski film 1998. za „Bure baruta“ i nagrada kritičara u San Sebastijanu 1990. za „Vreme čuda“, Paskaljević je promovisa filmsku umetnost u celom svetu. Časopis „Varajeti'“ svrstao ga je 2001. u pet najboljih režisera godine, pored Lalsa Halstroma, Nila Džordana, Stivena Soderberga i Edvarda Janga.
Muzej moderne umetnosti u Njujorku (MoMA) 2008. i Britanski filmski institut (London) 2010. predstavili su retrospektivu njegovih igranih filmova i objavili monografiju o njegovim radovima na engleskom jeziku.
Goran Paskaljević odlikovan je i francuskim Ordenom umetnosti i književnosti. Bio je izuzetno angažovan u očuvanju stvaralačke kulture u Srbiji. Prvi je filmski režiser koji je 2002. u Minhenu dobio nagradu „Bernard Viki Most“ za humanizam u svojim delima.
„Izgubili smo velikog umetnika i velikog čoveka“, zaključuje Ceca Bojković.
