Prema njegovim rečima, Belorusi se plaše pridruživanja Rusiji, jer smatraju da Belorusija treba da bude suverena država, ali sa Moskvom je neophodno održavati prijateljske odnose.
„Ljudi imaju takav osećaj – neke strahove da bi Rusija mogla da upadne na teritoriju Belorusije. Ja takođe smatram da bi pridruživanje Rusiji bilo loše. Moramo da budemo suverena država. Shvatamo da imamo 75-80 odsto ekonomskih veza sa Rusijom. Pokušaj da se to odseče je kao da odsečete sebi nogu i jednostavno ostanete invalid“, objasnio je Diljevski za Sputnjik.
Teški uslovi u pritvoru
Diljevski je proveo 25 dana u pritvoru zbog kršenja utvrđene procedure za održavanje masovnih događaja. Član Koordinacionog saveta pušten je iz istražnog zatvora 18. septembra. On je za Sputnjik opisao uslove u pritvoru kao teške, ali je istakao da se nad njim nije vršilo nasilje.
„Nije bilo nikakvog nasilja. Istovremeno, tamošnji uslovi bili su teški: bilo je neprijatno nalaziti se tamo. Činilo se u ćeliji do moje godinama živeli beskućnici – veoma je jak smrad. Tamo je jednostavno nemoguće jesti“, rekao je Diljevski.
On je dodao da se osoblje istražnog zatvora, kako u Minsku, tako i u Žodinu, uglavnom prema njemu ponašalo normalno. Što se tiče raspoloženja radnika, Diljevski je naveo da je bilo i vatrenih pristalica aktuelne vlade i onih koji „samo rade svoj posao“.
Rad u Koordinacionom savetu se nastavlja
Što se tiče Koordinacionog saveta, Diljevski namerava da nastavi svoj rad u njemu. Ali on ne namerava da postane profesionalni političar.
„Shvatam da je ovo struktura koja je zemlji trenutno potrebna. Potrebna je ljudima. Ne smatram da je potrebno da stanem i napustim savet. Štaviše, smatram da su postupci saveta apsolutno legitimni“, naglasio je Diljevski.
Istovremeno je dodao da će u budućnosti možda napustiti Koordinacioni savet ako shvati da je „učinio sve što je mogao“.
Ne podržava napade na policiju
Diljevski smatra napade na pripadnike bezbednosnih snaga na protestnim skupovima logičnim, ali ih ne odobrava.
„To je prirodan rezultat. Bojao sam se da će se to dogoditi, ali sam istovremeno očekivao da bi se to moglo dogoditi. Sa tim premlaćivanjima (demonstranata od strane snaga bezbednosti) – ljudi za sada trpe, ali će uskoro doći do tačke ključanja. I to je već počelo: Juče sam video kako su počeli da bacaju flaše. Ja lično ne odobravam takve metode“, istakao je on.
Protesti u Belorusiji
Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Predstavnici beloruske opozicije, koji se nisu slagali sa rezultatima predsedničkih izbora, formirali su Koordinacioni savet za tranzit vlasti. Državno tužilaštvo Belorusije pokrenulo je nakon toga krivični postupak zbog poziva za preuzimanje vlasti.
Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe.
Pročitajte još:
