„Iako je logično da je za parlamentarnu istragu više zainteresovana opozicija, obećavam da ću lično, sa pozicije predsednika Skupštine, podsticati da se institut parlamentarne istrage što više koristi kao značajno sredstvo za jačanje demokratske kontrole vlasti i stvaranje uslova da i najšira javnost učestvuje u toj kontroli”, rekao je Bečić u intervjuu „Vestima”.
On je poručio da Skupština neće biti verifikaciono sredstvo bilo koje vlade, ali sa druge strane ni kočnica reformama i progresu. Kaže i da je Državna revizorska institucija dobrodošla u Skupštinu jer je transparentnost rada najvažnija. Ne očekuje opstrukcije iz opozicije.
Najavili ste jačanje kontrolne uloge parlamenta. Iako skupštinska tela još u konstituisana, sem političkom voljom vladajuće većine, na koji način to možete učiniti (novi odbori, promena poslovnika, sprovođenje onoga što već postoji u zakonima...)?
– U Crnoj Gori vlast je uređena po načelu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Ustav takođe uređuje to da vlast počiva na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Parlament koji vrši zakonodavnu vlast i koga čine poslanici izabrani na neposrednim izborima, po prirodi svoje ustavne pozicije i izvornog legitimiteta, pozvan je da vrši demokratski, parlamentarni nadzor nad ostalim granama vlasti, posebno nad izvršnom vlašću. Jasno sam ukazao da Skupština sa jedne strane neće biti verifikaciono sredstvo bilo koje vlade, ali sa druge strane ni kočnica reformama i progresu, što je pristup koji će i samu vladu učiniti boljom i kvalitetnijom prilikom koncipiranja politike i utvrđivanja predloga zakona.
Činjenica da je Skupština kao najviši predstavnički dom građana, od svih državnih institucija ubedljivo najviše otvorena za javnost, dodatno daje značaj njenoj kontrolnoj funkciji.
– Jako je loše za naš parlamentarizam što u Skupštini u prethodnom, četvorogodišnjem mandatu, nije realizovana niti jedna parlamentarna istraga, a veoma su bila retka i kontrolna saslušanja. Kao što se zna, parlamentarna istraga je zavredela da ima status ustavne kategorije i kada Skupština koristi taj institut, predstavlja moćno sredstvo za prikupljanje informacija i činjenica vezanih za rad i postupanje državnih organa u nekom konkretnom slučaju koji izaziva posebnu pozornost društva.
Po prirodi stvari, rad anketnog odbora koji se obrazuje za sprovođenje parlamentarne istrage, izjave koje pred anketnim odborom daju pozvani predstavnici državnih organa i saznanja do kojih se u tom postupku dođe, sa pojačanom pažnjom prate javni mediji, što dodatno povećava domete parlamentarne istrage.
Cenim takođe, da institut kontrolnih saslušanja predstavnika državnih organa pred nadležnim radnim telima Skupštine mora postati deo redovnog rada Skupštine i njenih radnih tela. Iskreno verujem da su kontrolna saslušanja i parlamentarne istrage značajni mehanizmi demokratske kontrole vršenja vlasti, a ona, uz punu pažnju javnosti, svakako doprinose da se preventivno utiče da se neki procesi ne bi oteli kontroli, kao i da se pomogne nadležnim organima gonjenja ukazivanjem na određene devijacije koje zahtevaju i njihovu angažovanost.
Nakon preuzimanja mesta predsednika Skupštine, da li ćete tražiti reviziju njenih finansija i zapošljavanja, sistematizaciju radnih mesta s obzirom na sumnje da je bilo partijskog zapošljavanja i podele novca bez konkursa?
– Jedan od osnovnih principa na kojima će počivati nova, demokratska i proevropska vlast, jeste da nema revanšizma. Međutim, to ne znači da će se tolerisati ili okretati glava od bilo koje vrste nezakonitosti koja se uoči. Kao predsednik Skupštine, obavljaću sve dužnosti iz delokruga poslova predviđenih Ustavom Crne Gore, zakonima i Poslovnikom, veoma posvećeno, odgovorno i beskompromisno. Ono što je najvažnije jeste transparentnost rada, naročito u delu finansija, na čemu ću posebno insistirati. Predsednik Skupštine nije saglasno propisima nadležan za finansijsko-materijalno poslovanje, kao ni rukovođenje Službom Skupštine.
Vrata Skupštine su širom otvorena za Državnu revizorsku instituciju i njihovu reviziju, i verujem da nijedan pojedinac nema ništa protiv takvog pristupa, bilo u delu onog što je iza nas, ili onog što će biti rađeno u narednom periodu. Takođe, ko god ima bilo kakva saznanja i dokaze o nezakonitostima neka bude slobodan da isto dostavi. Ukoliko se prilikom revizije poslovanja iz prethodne ili prethodnih godina utvrde određene nezakonitosti, očekujem da će nadležne institucije na to pravovremeno reagovati i sprovoditi zakonom utvrđene procedure i postupke.
Jeste li spremni da se odreknete partijskog zapošljavanja i da na tome insistirate kod koalicionih partnera?
– Ono što je partija čiji sam predsednik upisala kao svoje opredeljenje u svim programima sa kojima smo do sada izlazili pred građane, jeste da politička pripadnost ne sme biti kriterijum zapošljavanja. Mi smo, upravo, potpisujući Sporazum, kao jedan od principa naveli izostanak revanšizma po političkom ili bilo kom drugom osnovu. Kako se nećemo obračunavati sa zaposlenima po osnovu njihove političke pripadnosti, tako se i prilikom zapošljavanja nećemo rukovoditi političkom pripadnošću kao osnovom za stupanje u radni odnos.
Stručnost, sposobnost i znanje, kriterijumi su za zapošljavanje i princip koji ćemo poštovati. Dakle, ako je neko stručan, potpuno je nebitno da li pripada ovoj ili onoj partiji. Mi smo država u čijem političkom sistemu gravitiraju brojni politički subjekti, a u skladu sa tim je najveći broj građana član neke od njih. Tako da, politička pripadnost partiji čiji sam predsednik ili bilo kojoj drugoj partiji, neće biti kriterijum za zapošljavanje. Konačno, znanje i sposobnost su na prvom mestu.
Kad je realno očekivati konstituisanje skupštinskih tela, očekujete li tu opstrukciju DPS-a?
– Prvo je neophodno da se konstituišu klubovi poslanika, kako bi se stvorili preduslovi za stvaranje pretpostavki za izbor Administrativnog odbora, što je jedna od tačaka dnevnog reda konstitutivne sednice 27. saziva Skupštine, koja će se nastaviti kada se za to steknu uslovi. Tek nakon toga, može se pristupiti procesu konstituisanja ostalih skupštinskih tela, jer listu kandidata za predsednika i članove ostalih odbora podnosi Administrativni odbor, na osnovu predloga klubova poslanika.
Skupštinska većina, i uz opstrukciju opozicije, može izabrati skupštinske odbore, ali iz dosadašnjeg ponašanja poslanika sa izborne liste DPS-a, ne naslućujem bilo kakav pokušaj opstrukcije. Očekujem konstruktivno učešće parlamentarne opozicije u radu odbora.
Vi ste među ređim funkcionerima sada već bivše opozicije koji su se fokusirali na ekonomiju. Sem reprograma duga, imate li ideju kako izaći iz teške situacije koju vam ostavlja odlazeća vlast. Imate li najave pomoći iz međunarodne zajednice?
– Sada je najvažnije formirati sistem koji će počivati na vladavini prava. Samo iz takvih temelja na kojima su izgrađene sve savremene i ekonomski razvijene zemlje, može se desiti privredna i ekonomska obnova Crne Gore, što će biti ključni zadatak buduće vlade. Dakle, osim reprograma kredita, za šta očekujem puno razumevanje međunarodnih partnera, važno je zaustaviti sva polja korupcije i tajkunizacije, jer će to samo po sebi značiti generisanje mnogo više prihoda u budžet svih građana, a ne džepove pojedinca.
Takođe, jačanjem institucija i snagom države neophodno je stvoriti stabilnu investicionu klimu koja će biti magnet za nove, kredibilne investitore. Samo prilivom zdravog i svežeg kapitala, može se planirano sprovesti, kako bi Crna Gora radila, proizvodila, uspešno upravljala svojim resursima i stvarala uslove za otvaranje novih radnih mesta. Očekujem pomoć od naših međunarodnih partnera, jer čini mi se da postoji spremnost za tim, a i razumijevanje za teško stanje u kojem preuzimamo vlast, kao i činjenicu da smo mi mali sistem, a to znači i ne preterano zahtevan za pomoć međunarodnih prijatelja.
Takođe, očekujem odgovornije, ažurnije i transparentnije delovanje Investiciono-razvojnog fonda, koji mora biti oslonac i preduzetnicima i malim privrednicima, sa povoljnim kreditnim linijama i grejs-periodom. Napravićemo, takođe, i adekvatne analize cenovnih politika, naročito kada je u pitanju električna energija, naravno – vodeći računa o održivosti energetskog sektora, koji je stub privrede naše države. Uporedo sa tim, postoji niz zakonodavnih intervencija koje je neophodno sprovesti kada su u pitanju poreske stope, ali i poreske olakšice, naročito u pravcu obezbeđivanja jednakosti i socijalno pravednijih efekata.
Nastojaćemo da strateški pristupimo turizmu, koji je, nažalost, strahovito pogođen ove godine zbog politike dvostrukih aršina. Očekujem od Vlade Crne Gore da sa posebnom pažnjom donese kratkoročne i srednjoročne mere koje bi obezbedile što brži oporavak. Pod tim podrazumevam različite modele finansijskih intervencija i posebnih kreditnih linija. Ali, još je rano govoriti o konkretnim merama sve dok, sa posebnom pažnjom, nova vlada ne skenira aktuelno stanje sa finansijama i obavezama. Nakon toga će slika biti jasnija.
Imamo čitav spektar idejnih rešenja koji će, uveren sam, dati brz odgovor na sve nastale probleme. Međutim, ovo je proces koji zahteva strpljenje i razumevanje svih građana Crne Gore, jer mi nismo došli na nulu, već u ogroman minus. Sada je važno da prvo iz potonuća isplivamo na površinu, a potom da zajedničkim snagama što brže plivamo ka mirnim i sigurnim ekonomskim lukama.
Očekujete li probleme oko konstituisanja vlade, ne stiče se utisak da je rešen problem oko učešća političkih lidera u izvršnoj vlasti?
– Polazna tačka nove vlasti jeste Sporazum koji je potpisan od strane tri lidera. Kada je reč o dinamici formiranja vlasti, građani su mogli da vide da smo za nešto više od nedelju dana od dana proglašenja konačnih rezultata dobili novog predsednika Skupštine i da je istog dana 41 poslanik potpisao predlog mandatara za sastav nove Vlade, tako da se ova vlast konstituiše do sada izuzetno brzo i efikasno. Mogu da kažem: mnogo brže od bilo koje prethodne, a u to se možete uveriti ako pogledate datume izbora predsednika parlamenta i određivanja mandatara u prethodnom periodu. Prirodno je da prilikom formiranja vlasti dolazi do određenih nesuglasica, ali ja bih to nazvao demokratskim dijalogom, sve dok se kreće u granicama političkih argumenata.
Zato očekujem da se nastavi nivo dosadašnje efikasnosti i u pogledu budućih dogovora, imajući u vidu da je postignuta saglasnost u odnosu na ključne državne pozicije.
Kakav je stav vaše partije u vezi sa tim, da li je to prepreka za poverenje građana u buduću vlast ili je realno partijama koje imaju najveću podršku građana da same odluče kako će učestvovati u vlasti?
– Demokratska Crna Gora nikada nije kadrirala drugima, a u zajedničkoj izjavi lidera tri pobedničke izborne liste, dan nakon izbora, jasno smo definisali da će vlast biti sastavljena na ekspertskim osnovama, sa stručnim i moralnim kadrovima, bez diskriminacije bilo koga u odnosu na političku, versku, nacionalnu ili drugu pripadnost. To znači da niko neće biti diskriminisan, a da će se mandatar u dogovoru sa izbornim listama i političkim subjektima dogovoriti o tome ko su kandidati koji će predstavljati izborne liste i političke partije u budućoj vladi. Dogovor kuću gradi.
Izbor sudija pred Ustavnim odborom čim se formira Skupština će odmah biti na testu kada je u pitanju pravosuđe, okončan je oglas za dvoje sudije Ustavnog suda. Kada mislite da je realno da se politički pregovara o njihovom izboru, za to je potrebna i podrška DPS-a?
– Da bi Skupština mogla da odlučuje o izboru sudija Ustavnog suda potrebno je da joj se dostavi predlog. Podsećam da je ovlašćeni predlagač kandidata za sudije Ustavnog suda, Ustavni odbor kao stalno radno telo Skupštine.
Javnosti je poznato da je Skupština još u fazi konstituisanja i da, u ovom trenutku, kako sam ranije pojasnio nijedno stalno radno telo nije izabrano. Verujem da prvo pitanje kojim će biti u prilici da se bavi Ustavni odbor je pitanje prispelih kandidatura za sudije Ustavnog suda.
Manjinske partije su vas juče podržale, jedno mesto u parlamentu pripašće verovatno njima, da li ćete insistirati da dobiju pozicije i u vladi jer se čini da delite razumevanje sa njima?
– Više puta sam naglasio da manjinske partije treba da uzmu učešće u vladi, jer bez predstavnika manjina u vlasti, nema punog pomirenja u Crnoj Gori. U izbornoj noći sam naglasio da u Crnoj Gori treba uspostaviti pravilo da manjinske partije obavezno učestvuju u svakoj vlasti. To je jedan veoma važan model koji će, nadam se, naići na razumevanje svih.
Koristim opet priliku da se zahvalim poslanicima manjinskih partija na podršci prilikom izbora za predsednika Skupštine i očekujem da će se saradnja nastaviti kroz parlament, ali i vršenje vlasti, na zadovoljstvo svih građana Crne Gore.
