Švedska vlada povećala je porez na alkohol s ciljem pokretanja ekonomije i finansiranja vojne strategije zemlje, što uključuje veliko pojačanje odbrane.
Zajedno sa povećanim porezom na cigarete, duvan za žvakanje i nikotinske proizvode, očekuje se da će povećanje poreza doneti oko milijardu kruna (110 miliona dolara).
Prema rečima ministarke finansija, povećanje poreza pomoći će u finansiranju povećane odbrambene potrošnje.
„Osetićete da činite dobro delo dok petkom pijuckate pivo“, rekla je ministarka finansija Magdalena Anderson za novine Ekspresen.
Nove cene će stupiti na snagu 1. januara 2023. godine, pet godina nakon poslednjeg povećanja poreza na alkohol.
Prodaja i oporezivanje alkohola bilo je strogo regulisano u Švedskoj, a pića sa sadržajem alkohola iznad 3,5 procenta dostupna su samo preko državnog Sistembolageta koji ima monopol na tržištu. Porezi već čine veći deo maloprodajnih cena, sa porezom na alkohol koji čini oko 32 procenta konačne prodaje, zajedno sa PDV-om od oko 20 procenata. To švedsko tržište alkohola čini jednim od najskupljih u Evropi.
Procenjuje se da će flaša vina poskupeti za oko krunu (0,11 dolara), alkohol će koštati nekoliko kruna više, a pivo 0,25 više (2 centa).
Do sada je ove godine, usred pandemije Kovid-19 i zatvorenih granica, prodaja piva u Sistembolagetu naglo porasla. Između januara i avgusta, Sistembolaget je prodao 26,5 miliona više litara piva i jabukovače nego tokom istog perioda 2019. godine, zaradivši 34 miliona dolara. Rasla je i prodaja vina i likera.
Od završetka hladnog rata, oružane snage Švedske postepeno su se transformisale iz velikih snaga koje su u stanju da podnesu invaziju u one koje su se fokusirale isključivo na međunarodne napore. Ovaj trend se manifestovao u veličini budžeta (2,4 procenta BDP-a 1990. godine, 1 procenat 2018. godine) i broju vojnika (180 000 krajem 1980-ih naspram nekih 20 000 danas). Poslednjih godina, međutim, trend je preokrenut, usred povratka regrutacije i ponovne militarizacije strateškog ostrva Gotland u Baltičkom moru.
