O tome nisu mogli da se dogovore ni ambasadori zemalja-članica EU, a glavna prepreka bio je stav Kipra koji traži sankcije protiv Turske zbog akcija koje preduzima u Sredozemnom moru.
Brisel namerava da uvede sankcije beloruskim zvaničnicima zbog, kako su naveli, falsifikovanja izbora, primenu nasilja i kršenje ljudskih prava.
Ministri su na vanrednom sastanku 14. avgusta odlučili da budu uvedene sankcije, ali više od mesec dana nema dogovora o crnoj listi.
Trenutno se na tom spisku nalazi 40 beloruskih zvaničnika, ali do konačnog dogovora lista bi mogla da pretrpi izmene.
U isto vreme predstavnici beloruske opozicije govorili su pred poslanicima Evropskog parlamenta.
Bivša kandidatkinja na predsedničkim izborima u Belorusiji Svetlana Tihanovska je u obraćanju pred Komitetom Evropskog parlamenta za spoljne poslove rekla da je spremila spisak ljudi iz Belorusije protiv kojih bi parlament trebalo da uvede sankcije.
„Pripremila sam spisak ljudi koji su učestvovali u surovom gušenju (protesta posle predsedničkih izbora). Sankcije prema njima mogu biti uvedene u skladu sa evropskim ‘zakonom Magnitski’“, rekla je Tihanovska.
Nije, međutim, navela konkretna imena.
Tihanovska je, takođe, pozvala evropske parlamentarce da ne pružaju finansijsku podršku aktuelnoj beloruskoj vlasti, nazvavši ih diktatorskim režimom, i da ne smatraju Lukašenka za legitimnog predsednika.
„Ono najvažnije, pozivam vas da radite zajedno s nama na sprovođenju poštenih, pravednih i transparentnih izbora. Izbori moraju biti u skladu s međunarodnim normama i uz nadzor lokalnih i međunarodnih posmatrača“, rekla je ona.
Tihanovska je rekla i da bi se u zemlju vratila samo ako bi počeo dijalog vlasti i opozicije.
Pred EP je govorila i druga predstavnica beloruske opozicije Olga Kovaljkova koja je pozvala na dijalog društva i beloruskih vlasti uz posredovanje EU, SAD i Rusije.
„Molimo vas da zahtevate dijalog između beloruskog društva i bivšeg predsednika Aleksandra Lukašenka uz posredovanje EU, SAD i Rusije“, rekla je ona i dodala da u slučaju da se uspostavi takav dijalog Brisel treba da osigura značajnu finansijsku podršku novoj, demokratskoj vladi Belorusije.
Parlamentarcima se obratio i član Koordinacionog saveta opozicije Pavel Latuško koji je rekao da podržava svojevrsni „Maršalov plan“ za obnovu beloruske privrede, ali da to treba da podrže i cela Evropa, SAD, Kanada i Velika Britanija.
O „Maršalovom planu“ za Belorusiju ranije je govorio poljski premijer Mateuš Moravjecki.
