Naučnici pretpostavljaju da dok čovek spava poslednji na spavanje odlazi hipokampus, deo mozga koji je zadužen za pretvaranje kratkoročne u dugoročnu memoriju. S obzirom da poslednji zaspi, ovaj deo mozga se poslednji i budi.
Iz tog razloga, kada se budimo san ne uspeva da pređe iz kratkoročne memoriju u dugoročnu. Međutim, to je moguće promeniti.
Da bi čovek zapamtio snove, potrebno je da pred spavanje popije veću količinu vode kako bi se noću češće budio i, samim tim, aktivirao svoj hipokampus. Međutim, ovakav način spavanja sigurno utiče na kvalitet sna.
Lakše je da se sebi postavi zadatak da želite da se setite važnog sna. Naučnici smatraju da se ovakvim pristupom snovi bolje pamte.
