Opozicioni političar Nikolaj Statkevič još 9. oktobra 2019. godine objavljuje strategiju za dolazak na vlast. Generalno ništa posebno, osim tačke u kojoj se navodi:
„Jedini efikasan mehanizam za promenu situacije su masovni, mirni i dugotrajni protesti. Za njih je neophodno maksimalno iskoristiti legalne ‘izborne’ forme. Da bi bile dugoročne, akcije moraju započeti istovremeno sa predizbornom kampanjom.
Upravo to i vidimo na ulicama Minska. Već besmisleni, ali prilično veliki protesti. Sada su to više samo masovne šetnje, nego politička stvar.
Manje od nedelju dana kasnije, 24. oktobra 2019. godine, bloger Sergej Tihanovski otvara svoj kanal na Telegramu. Do tada je on već imao neku publiku na Jutjubu. Otkud veza sa Statkevičem? Prvi pravi politički video Tihanovskog je upravo sa njim. Snimljen je u martu 2019. godine.
Sledećeg dana, 25. oktobra 2019. godine, izlazi film „Lukašenko. Krivični dosije“ čiji je autor Stepan Putilo, koji je poznatiji kao tvorac Telegram kanala Nexta.
Distribuiran je upravo preko Telegrama. Sada postaje jasno da je mreža nekadašnjih autorskih Telegram kanala sada počela da pripada pojedincu. Upravo predstojeći poziv ovih blogera da se okupe na trgu 8. novembra 2019. godine otkriće njihov zajednički rad. Prvi koji je izneo ovu ideju bio je Vladimir Ciganovič na svom kanalu MozgON:
Molba za Stepana Nehta. Rekao si A, govori B. Šta dalje? Recite, šta dalje?“
Osmog novembra 2019. godine sam Stepan Putilo nije došao. Pojavila se njegova kvalitetna kartonska kopija.
Nekoliko meseci kasnije, Svetlana Tihanovska se pojavljivala u obliku te iste kartonske kopije, kada je postala predsednički kandidat, ali se nekoliko nedelja nije pojavljivala u javnosti.
Osmog novembra, svi blogeri mreže koja je pokrenula ovu revoluciju sastali su se na Trgu slobode. Pored kartonskog Nehte, bio je pravi Sergej Tihanovski koji je predvodio prvu grupu sa masovne akcije. Došli su takođe i poznati autori „Belorusija mozga“, Paljčis i drugi manje popularni. Ali svi su bili tamo. Posmatrali su kako funkcioniše shema „akcije na daljinu“ preko Telegrama, jer glavnog heroja i autora skandaloznog filma nije bilo. Kao što sada u zemlji nema svih ovih blogera.
Akciji 8. novembra 2019. godine priključili su se i stari igrači opozicije, uključujući pomenutog Statkeviča, kao i „Evropsku Belorusiju“ i druge. Prema zvaničnim podacima, došlo je hiljadu ljudi, Stepan Putilo nije došao. Posle tog datuma, nikada se nisu okupili svi lideri opozicione blogosfere.
A šta je sledeće? Potreban je moćni informacioni povod i on se događa 7. decembra 2019. godine nakon sastanka predsednika Rusije i Belorusije u Sočiju i potpisivanja plana integracije. Istog dana opozicioni političar „stare škole“ Pavel Severinec organizuje akciju protiv integracije. Sergej Tihanovski snima video. Ostatak blogera se aktivno bavi informativnim aktivnostima na Telegram kanalima. Sedmog decembra, prema zvaničnim podacima Ministarstva spoljnih poslova, okuplja se 650 ljudi, a sledećeg dana oko 850. Video snimak o protestima emitovan je na kanalu Tihanovskog 9. decembra.
Na kanalu „Zemlja za život“ Tihanovskog izlazi film „Trg 2010. Ekskluzivno“. U njemu se govori o analizi neuspeha velike protestne akcije nakon izbora 2010. godine. Pa čak i tada pozivaju da se izađe na ulice 2020. godine. Podsećanje na strategiju Statkeviča.
Miting protiv integracije sa Rusijom se održava 20. i 21. decembra 2019. godine. Zvanični organizator, ako se tako može nazvati, je Pavel Severinec. Aktivna je bila informativna podrška svim blogerima koji su se sastali 8. novembra i plus Nehta iz Poljske. Ukupno je u akcijama učestvovalo oko 2000 ljudi.
Tihanovski je 26. decembra osuđen zbog nezakonite organizacije masovnih akcija i uhapšen. Još jedna akcija protiv integracije 29. decembra. Tamo je bilo samo 110 ljudi, nije bilo informativne podrške. Možda zato što se tamo ne bi pojavio uhapšeni Tihanovski?
Odmah po oslobođenju Tihanovskog, taktika se promenila i prešla na onlajn. Lokalni četovi „Zemlje za život“ stvaraju se 19. januara. Prvo u velikim regionalnim gradovima, a zatim u manjim. Njihov zadatak je jasan: organizacija i koordinacija protestnih akcija, nije važno kakvih. Predsednička kampanja je još daleko.
Od 19. januara do 9. juna otvoreno je 42 kanala na Telegramu.
Po dolasku proleća, sva aktivnost ponovo prelazi sa interneta na ulice. Sergej Tihanovski je stekao još više pristalica tokom zime zahvaljujući zajedničkom piaru Telegram kanala i drugih blogera sa mreže. Akcije su bile prikazane kao šetnje. „Šetamo sa pratiocima duž obale Gomelja“.
U septembru 2020. godine takođe sve akcije nazivaju „šetnjama“.
Šetnje zatim postaju kolektivne akcije za prikupljanje potpisa, međutim, kasnije one neće biti za Sergeja Tihanovskog, već za njegovu ženu. Sergej je odslužio administrativnu kaznu za još jednu „šetnju“ i nije bio registrovan kao predsednički kandidat.
Ništa od toga nije bilo važno jer cilj nije bio da on ili njegova žena dođu na mesto predsednika, već svrgavanje Lukašenka po svaku cenu. Klasična priča.
Tokom jedne od akcija za prikupljanje potpisa pojavljuje se neophodan slogan za „obojenu revoluciju“ i njen simbol. To je papuča i slogan „Stop bubašvabo!“. Slogan se prvi put čuo 31. marta 2020. godine.
Svetlana Tihanovska je 15. maja 2020. godine registrovana kao predsednički kandidat. Tada će Sergej Tihanovski ponovo biti osuđen za nedozvoljenu akciju. Šta se dalje zbivalo već je poznato...
Pročitajte još: