Katukov se u Drugom svetskom ratu pokazao kao talentovani komandant tenkovskih jedinica Crvene armije i uspeo da nametne ideolozima blickriga sopstvenu inicijativu.
Prve operacije
Prvi veliki uspeh ostvario je već prvih dana rata kada su ofanzivne napredne jedinice Vermahta naišle na žestok otpor jedinica Crvene armije, raspoređenih nedaleko od ukrajinskog sela Klevan. Uprkos brojnoj i tehničkoj nadmoći Nemaca, sovjetski tenkovi su neumorno napadali i naterali ih da se povuku. Mladi komandant divizije, pukovnik Katukov, koji u tom trenutku nije bio poznat, kasnije je postao jedan od najuspešnijih vojskovođa Sovjetskog Saveza.
Divizija Katukova podnela je velike gubitke u prvoj bici – uništeno je 33 laka tenka izuzetne brzine. Nekoliko dana kasnije, sovjetska vojska susrela se sa jedinicama Vermahta u oblasti gradova Dubno, i Rovno, gde se dogodila jedna od najvećih tenkovskih bitaka Drugog svetskog rata. Više od četiri i po hiljade vozila učestvovalo je na obe strane. Crvena armija je najpre uspevala da uspori neprijatelja i čak da izvede nekoliko moćnih kontra-napada u pravcu Dubna. Jedan od pukova Katukova tom prilikom uništio desetine jedinica oklopnih vozila i zarobio više od 300 nacista. Međutim, Nemci su stalno dobijali pojačanje, avijacija je aktivno delovala i da bi spasao trupe, Katukov je naredio povlačenje.
„Tući na katukovski način“
Nakon bitaka u Ukrajini Katukov je poslat u Staljingrad da formira tenkovsku brigadu. „Katukovci“ su dobili prve tenkove T-34 – moćnije, sa većom sposobnošću manevrisanja i zaštićenije od tenkova prethodnih generacija.
Analizirajući iskustvo iz prethodnih bitaka, Katukov je počeo da razvija drugu tehniku. Nemci su prednjačili kada je reč o oklopnim vozilima, te je on predložio da se koriste tenkovske zasede. Pešadija je pripremila lažne rovove i na položaje postavila makete mitraljeza i artiljerijskih oruđa, a tenkovi su bili sakriveni u žbunju ili građevinama. Svaka posada unapred je pripremila nekoliko položaja za neprimetno kretanje.
Nemci su, nakon avionskih napada, koristili tenkove i pešadiju. Ne primetivši nikoga u lažnim rovovima, kretali su se dalje i suočili se sa snažnom pucnjavom iz minobacača i mitraljeza. Sovjetski tenkisti su čekali dok se neprijatelj nije približio 200-300 metara i tek nakon toga otvorili su vatru.
Taktika zasede u Mcensku
Početkom oktobra Nemci su upali u Orel. Komanda Crvene armije postavila je cilj: dalje od Mcenska ne puštati neprijatelja! U taj gradić u Orlovskoj oblasti u Rusiji stigla je brigada Katukova, kako bi obuzdala oklopne armade nemačkog generala Hajnca Guderijana.
Mihail Jefimovič pokazao je efikasnost taktike koju je razvio. Nemci su pretrpeli velike gubitke u blizini Mcenska – „katukovci“ su delovali neočekivano i brzo iz zaseda i ponekad spaljivali čitave motorizovane kolone. U bitkama kod Mcenska brigada Katukova uništila je 133 neprijateljska vozila, izgubivši 28 svojih.
„Posebno razočaravajuće su bile vesti koje smo dobijali o akcijama ruskih tenkova i, što je najvažnije, o njihovoj novoj taktici. Ruska pešadija je napredovala sa fronta, a tenkovi su vršili masovne napade na naše bokove. Oni su već ponešto naučili. Na bojnom polju komandant divizije pokazao mi je rezultate bitaka koje su se dogodile 6. i 7. oktobra. Potučeni tenkovi obeju strana i dalje su ostajali na svojim mestima. Gubici Rusa bili su značajno manji od naših“, pisao je Guderijan.
Nakon bitke kod Mcenska četvrta brigada Katukova preimenovana je u prvu gardijsku, a komandant je odlikovan ordenom Lenjina i dodeljen mu je čin general-majora tenkovskih snaga.
Put za Berlin
Katukov je komandovao tenkovskim korpusom u blizini Voronježa. U velikoj meri zahvaljujući delovanju njegovih tenkista, Nemci nisu uspeli da potpuno zauzmu grad i nisu mogli da napadnu Staljingrad sa jugozapada.
„Krajem 1942. godine Katukov učestvuje u operaciji 'Mars' ─ Drugoj rževko-sičevskoj operaciji kao komandant trećeg mehanizovanog korpusa“, precizirao je naučni direktor Ruskog vojno-istorijskog društva Mihail Mjahkov i dodao da su Rusi ispunili jednu od misija, a to je da onemoguće Nemce da prebace značajne snage kod Staljingrada i na Kavkaz.
Posle „Marsa“, Katukov je postavljen za komandanta prve gardijske tenkovske armije, koja je prebačena u Kursk, gde su „katukovci“ zauzeli odbrambene položaje u ovlati grada Obojanj. Prema rečima Mjahkova, delovali su uspešno.
Na proleće 1945. godine, prva tenkovska armija Katukova prešla je u ofanzivu u okviru Berlinske operacije. Nakon najtežih bitaka, probili su odbranu na Zelovskim visovima istočno od nemačke prestonice i ubrzo nakon toga jurišali na Berlin.
Posle rata, Heroj Sovjetskog Saveza Mihail Katukov dva puta je komandovao tenkovskim i mehanizovanim trupama sovjetske grupe u Nemačkoj, zatim 5. gardijskom mehanizovanom vojskom Beloruskog vojnog okruga, a 1959. godine dobio je čin maršala oklopnih trupa.
Pročitajte još:
