List napominje da su borbena vozila, nazvana po Josipu Staljinu, imala nagnut prednji oklop, koji je bukvalno mogao da odbija granate koje padaju po njemu.
Sovjetski IS-3 razlikovao se od legendarnog T-34, i to ne samo spolja, već i po potpuno novoj konstrukciji kupole — zaobljenoj i sa iskošenim stranama.
„Serija teških sovjetskih tenkova, od predratnog modela KV-1 i prelaznih verzija KV-85 i IS-1 do IS-2, imala je prednosti u odnosu na većinu nemačkih modela iz Drugog svetskog rata“, napominje autor članka.
Što se tiče ukupnih karakteristika oklopa, vatrene snage i pokretljivosti, samo „Panter V“ i „Kraljevski tigar“ mogli su da im predstavljati konkurenciju. Međutim, prvi tenk je imao slabo naoružanje i oklop, a „Kraljevski tigar“ je zaostajao u brzini.
Iako je top tenka IS-2 kalibra 122 mm bio inferiorniji u odnosu na dugi top kalibra 88 mm „Kraljevskog tigra“, sovjetski tenk je bio lakši i imao je bolje manevarske sposobnosti.
„IS-2 je, uprkos nekim nedostacima, bio zastrašujuće oružje, posebno tokom perioda od jeseni 1944. do proleća 1945. godine, tokom poslednje ofanzive Nemačke. Mnoge slike iz Bitke za Berlin prikazuju njegov karakterističan i neverovatno dugačak top“, objašnjava se u članku.
IS-3 je bila poslednja modifikacija ovog sovjetskog tenka, a prvi put se pojavio u javnosti na paradi u Berlinu 1945. godine.
