00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Staljin i Draža između istorije i „Životinjske farme“

Orbita kulture
Orbita kulture - Sputnik Srbija
Pratite nas
Kako je nedavno objavljena knjiga „Mi i naša istorija“, uspela da ponudi uzbudljivu i bogato ilustrovanu priču o razvoju civilizacije, bez popisivanja istorijskih datuma i imena? Da li je istorija zanimljiva poput bajke kada opisuje kako se običan čovek, od praistorije do danas, prilagođavao životu na veličanstvenoj planeti Zemlji.

O ovom delu francuskih autora Ivana Pomoa i Kristofa Ila Somera koju je objavio Kreativni centar razgovaramo sa redaktorom izdanja, istoričarem Milanom Vukašinovićem.

Zašto je pre 75 godina jedna od najpoznatijih političkih basni, Orvelova „Životinjska farma“ dugo tražila izdavača? Koliko je podudarnost jednog od glavnih likova i tada još uvek moćnog Staljina mogla da uslovi njen književni život, kakvu je ulogu odigrao Draža Mihajlović u nastanku „Životinjske farme“, za Sputnjik otkriva pisac i prevodilac Muharem Bazdulj.

Kako je proteklo 27 izdanje Festivala evropskog filma održanog protekle sedmice na Paliću i u Subotici, šta su o novim ostvarenjima, nagradama i novim ulogama za Sputnjik rekli Darko Bajić (reditelj filma „Ime naroda“), Mirjana Karanović (dobitnica nagrade „Aleksandar Lifka“), Ljubomir Bandović (glumac koji je oživeo lik Svetozara Miletića u Bajićevom filmu) i Svetlana Bojković (glumica u čiju čast je postavljena izložba) –  otkrijte u prilozima naših reportera Valentine Bulatović i Vesne Lapčević.

Da li na tržištu knjiga ima mesta za poeziju, jedan od  najuzvišenijih i kroz istoriju pisanja jedan od najsubverzivnijih umetničkih izraza? Ostaje li pesnička forma i dalje u senci mnogo popularnijeg romana, priče, čak i eseja? Čemu se nadaju mladi pesnici, šta su im teme, iz čega pišu i za koju publiku – neka su od pitanja za pesnika Zvonka Karanovića, urednika izdavčke kuće Enklava i za mlade pesničke nade, Katarinu Mitrović, autorku romana u stihu „Nemaju sve kuće dvorište“ i Nemanju Stanišića, autora  poetske zbirke „Doručar se služi čitavog dana“.

Orbita kulture 19. septembar 2020.

 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala