Savet „poziva beloruske vlasti da stupe u dijalog sa političkom opozicijom, uključujući Koordinacioni savet i civilno društvo, kako bi se garantovalo poštovanje zakona o ljudskim pravima, uključujući građanska i politička prava“, navodi se u dokumentu.
Za rezoluciju, koju je predstavila Nemačka u ime zemalja EU, izjasnile su se 23 zemlje UN članice Saveta za ljudska prava, protiv su bile dve, a 22 zemlje su bile uzdržane.
45/L.1 "Situation of #HumanRights in #Belarus in the run-up to the 2020 presidential election & its aftermath", requesting @mbachelet to monitor, present an oral update in 2020, & submit a written report at #HRC46, was adopted by vote: 23 in favor, 22 abstentions & 2 against https://t.co/JzINmBaTvZ pic.twitter.com/1SDlbt0xds
— HRC SECRETARIAT (@UN_HRC) September 18, 2020
Nijedan od 17 amandmana na rezoluciju koje je podnela Rusija i koje su podržale brojne države nisu usvojeni.
Situacija u Belorusiji
Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe.
Pročitajte još: