„Računamo da ćemo dati koordinisanu objavu i videti da li možemo to da učinimo početkom ili sredinom sledeće nedelje“, rekao je Kent govoreći u Atlantskom savetu.
On je naveo da poslednjih nedelja Sjedinjene Američke Države i njihovi evropski partneri razmatraju pitanje sinhronizacije sankcija, uporedivši to sa načinom donošenja sličnih odluka o Ukrajini.
Kent je rekao Vašington deli pristup bivšeg predsedničkog kandidata Svetlane Tihanovske, koja je tražila od SAD da se ne mešaju u suverenitet Belorusije.
„Ne nameravamo da narušavamo suverenitet Belorusije. To je tražila Svetlana Tihanovska kada smo se sastali sa njom u Viljnusu – da Sjedinjene Američke Države ne smeju da se mešaju u suverenitet Belorusije. Mi se slažemo. To je naša politika. To bi trebalo da bude politika svih zemalja, uključujući Rusiju“, naglasio je Kent.
Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države se drže stanovišta da narod Belorusije mora sama da odabere svoju „geopolitičku orijentaciju“.
Odnosi sa Rusijom
Kent je istakao i da situacija oko Belorusije neće uticati na američko-ruski dijalog.
„Moramo imati kontakte sa Rusijom. To je jasno... Čak i ako se ne slažemo oko mnogih pitanja, uvek postoje druga pitanja o kojima bi Sjedinjene Američke Države i Rusija trebalo da razgovaraju. To uključuje Severnu Koreju, kontrolu naoružanja, čitav niz pitanja... I mi ćemo nastaviti taj dijalog“, precizirao je Kent.
Sjedinjene Američke Države, za razliku od Rusije, ne priznaju rezultate predsedničkih izbora u Belorusiji i nameravaju da uvedu sankcije zbog onoga što se dešava u toj zemlji. Minsk je više puta izjavljivao da su Sjedinjene Američke Države umešane u organizovanje protesta u zemlji.
Situacija u Belorusiji
Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe.
Pročitajte još:
