„Naravno, bićemo prinuđeni da damo adekvatan odgovor na odluku Evropske unije. Tu će biti i personalne sankcije protiv predstavnika različitih struktura Evropske unije, kao i predstavnika i pojedinih država-članica Evropske unije. Već imamo spreman nacrt spiska. Bićemo spremni da ga objavimo odmah nakon odgovarajuće odluke EU“, navodi se izjavi za medije iz Makejevog govora na diskusiji 75. zasedanja Generalne skupštine UN.
Makej je naveo da postoji i niz „potpuno radikalnih mera“ kojima Belorusija može da pribegne ako na to bude primorana.
„Možemo preispitati svoje učešće u raznim inicijativama i organizacijama, čije će aktivnosti biti beznačajne bez Belorusije“, rekao je beloruski ministar.
Opasan presedan
Ministar je istakao da je Rezolucija Saveta za ljudska prava UN o Belorusiji apsolutno izmišljena i stvara „veoma opasan presedan“.
„Rezolucija je apsolutno izmišljena. I moram reći da se za Ujedinjene nacije stvara vrlo opasan presedan. Zašto? Zato što član 2 Povelje UN jasno navodi da Organizacija ne treba da se meša u unutrašnju nadležnost neke države. Ova rezolucija nedvosmisleno predstavlja mešanje u unutrašnje poslove Belorusije, jer određeni predlozi predviđaju procenu situacije u Belorusiji, ocenu izbornih rezultata, procenu ponašanja različitih strana itd. To se može nedvosmisleno protumačiti kao mešanje u unutrašnje stvari države“, naglasio je Makej.
Prema njegovim rečima, druge zemlje „treba da imaju na umu da se s tim u vezi stvara opasan presedan“.
Makej je primetio da Minsk mirno posmatra takav razvoj situacije.
„Naravno, adekvatno ćemo odgovoriti na ovaj dokument i zajedno sa zemljama istomišljenicima preduzeti odgovarajuće akcije usmerene na zaštitu interesa Belorusije“, objasnio je on.
Beloruski ministar pozvao je strane kolege da zastanu, razmisle i pokušaju razumno da procene situaciju u zemlji kako je ne bi doveli do tačke posle koje neće biti povratka.
„Odmah želim da kažem da smo apsolutno iskreno zainteresovani za normalne odnose sa susedima. Šef Belorusije je više puta rekao da su nam susedi dati od Boga, da smo osuđeni da živimo zajedno, pa moramo tražiti načine da sve probleme rešavamo na konstruktivan normalan način. Nažalost, u poslednje vreme ne vidimo takve konstruktivne pristupe naših suseda, pre svega Litvanije i Poljske... Želeo bih da moje kolege zastanu, razmisle i pokušaju objektivno i razumno da procene situaciju i ne dovode je do tačke bez povratka“, naglasio je Makej.
Savet za ljudska prava UN usvojio je ranije rezoluciju o situaciji sa protestima u Belorusiji, koja poziva predsednika Aleksandra Lukašenka da započne dijalog sa opozicijom.
Situacija u Belorusiji
Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe.
Pročitajte još:
