Šef evropske diplomatije Žozep Borelj izjavio je ranije da bi režim sankcija za kršenje ljudskih prava i humanitarnog prava o kojem se razmišlja mogao da dobije ime po ruskog opozicionaru.
Zaharova je rekla da karakter izjava koje dolaze iz Brisela sugerišu da Zapad nije ni zainteresovan da se ustanovi istina u vezi sa onim što se dogodilo Navaljnom.
Prema njenim rečima, stvarni cilj informativne kampanje koja je pokrenuta u EU svodi se na to da se garantuje ireverzibilnost destruktivnog kursa prema Rusiji.
„Nadamo se da će u EU preovladati zdrav razum i da će naši partneri odustati od prakse proizvoljnog označavanja krivaca, kao i da će ubuduće izvoditi zaključke samo na osnovu realnih i potvrđenih činjenica“, zaključila je ona.
Taj novi sankcioni režim bio bi po ugledu na Zakon Magnitskog usvojen u Americi 2012. godine.
Zakon je prvobitno uspostavljao lične sankcije državljanima Rusije koji, prema mišljenju američkih vlasti, krše ljudska prava. Ruske vlasti su više puta saopštavale da je nedopustiva politizacija slučaja Magnitski. Kasnije je dokument dobio status globalnog zakona, što znači da se sankcije mogu uvoditi protiv svih zemalja čiji građani, prema mišljenju SAD, krše ljudska prava.
