„Što se tiče Belorusije, jasno je da će, ako Zapad uspe da na vlast u toj zemlji dovede prozapadnog političara, SAD moći da sprovedu svoj dugo očekivani geopolitički projekat izolacije Rusije od Evrope, pre svega od Nemačke — od Baltika do Crnog mora. Postojaće i sanitarni kordon koji će činiti države neprijateljski raspoložene prema Rusiji, a jedan od ciljeva je i zaustavljanje izgradnje gasovoda ‘Severni tok-2’. Za šta pokušava da iskoristi Alekseja Navaljnog. Režim u Belorusiji smeta jer sprečava stvaranje takvog sanitarnog kordona“, smatra ekspert.
Istovremeno, dodaje Blohin, SAD žele da udare i na Nemačku, kako bi je potpuno stavile pod svoju kontrolu.
„To je informacioni i psihološki pritisak na Belorusiju. Međutim, SAD nisu spremne za bilo kakvu invaziju većih razmera, o tome govore slučajevi sa Iranom, Severnom Korejom i Venecuelom. Venecuela je poseban primer, pošto se nisu usudili ni tamo da uđu. A Rusija i Kina potpuno su drugačije“, kaže Blohin.
Pentagon igra opasne igre u Evropi i poslednjih godina i meseci ozbiljno jača svoje trupe u Poljskoj i baltičkim državama. Ruski mediji navode da su prebačene trupe, bombarderi, lovci i ratni brodovi i da su se Pentagon i NATO ponovo aktivirali na granicama Saveza Rusije i Belorusije. Nedavno je američki tenkovski bataljon dopremljen u Litvaniju, radi učešća u manevrima „Atlanska odlučnost“, a malo pre toga Amerikanci su u tu zemlju prebacili i avijaciju — helikoptere „Apače“ i „Blek Houk“.
Na litvanski vojni poligon „Pabrade“ dopremljeni su tenkovi „Abrams“ i borbena vozila pešadije „Bredli“. Prema podacima Ministarstva odbrane Belorusije, na tom poligonu, udaljenom samo 15 kilometara od granica Saveza Rusije i Belorusije, raspoređeno je 500 vojnika, 29 tenkova i 43 borbena vozila pešadije. Pored toga, povećan je broj letova avijacije duž beloruske granice i izviđanja teritorije republike.
Najveće uporište Pentagona u Istočnoj Evropi je Poljska, gde je raspoređeno četiri i po hiljade vojnika, a očekuje se i jačanje tog kontingenta. Tamo je raspoređena i američka vojna tehnika, a dve zemlje su letos potpisale sporazum, radi osnaživanja NATO-a, a koji omogućava pristup dodatnim poljskim vojnim objektima, radi njihovog jačanja i modernizacije, i određuje se način podele logističkih i infrastrukturnih troškova vezanih za veće prisustvo armije SAD u Poljskoj.
NATO sve aktivniji na ruskim granicama, ali nije spreman za rat
Prema (pr)ocenama eksperata, NATO je od 2014. godine udvostručio svoju vojnu aktivnost u blizini ruskih granica. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je upozorio da Severnoatlantska alijansa podstiče Hladni rat, razvijajući vojnu infrastrukturu i nastavljajući da postavlja sistem protivraketne odbrane u istočnoj Evropi.
Ipak, smatra Blohin, SAD nisu spremne za rat sa Rusijom, koji bi bio poslednji rat u istoriji čovečanstva.
Cilj Amerike je da izvrši pritisak na Moskvu i istovremeno pokaže svoju evroatlantsku solidarnost sa državama koje su spremne da razdvoje Rusiju i Nemačku, a to su baltičke zemlje, Ukrajina i Poljska.
„Paralelno s tim, u toku je totalna satanizacija Rusije, od Navaljnog oni prave sakralnu žrtvu „režima“. Kao što je Regan od SSSR pravio imperiju zla, tako sada čine i sa Rusijom. Hladni rat je već u toku, i to ne samo sa Rusijom, već i sa Kinom. Ali ovo nije ideološko suprotstavljanje, kao ranije. Sada je otvoreno geopolitički, maske su skinute. Svi atributi Hladnog rata su tu — Rusiju i Kinu otvoreno na zvaničnom nivou nazivaju protivnicima, a to piše i u njihovim doktrinama“, kaže Blohin.
Ekspert ističe da Moskva pomno prati ove procese, ali ne misli da će situacija „izmaći kontroli“.
„S tim u vezi, podsećam na izjavu Trampovog prijatelja Njuta Gingriča, koji je za baltičke države rekao da „SAD neće započeti rat sa Rusijom iz predgrađa Sankt Peterburga“ (misleći na blizinu baltičkih zemalja Peterburgu). Jedno je koristiti Baltik kao instrument, a drugo je kada se nešto dogodi u neposrednoj blizini SAD — setite se samo Kubanske raketne krize. S obzirom da oni nisu napali Venecuelu, koja je u njihovom dvorištu i okružena američkim saveznicima, onda su rizici sa Rusijom za njih neuporedivi. Stoga, ostaće glasne izjave o obuzdavanju Rusije, ali oni se neće upustiti u nešto ozbiljno“, smatra Blohin.
Pročitajte još:
