Vlada Srbije je od početka epidemiološke krize pomogla malim i srednjim preduzećima kroz dva paketa ekonomske pomoći. Poslednja od pet tranši minimalaca isplaćena je zaposlenima 8. septembra, a pomoć od 120 odsto od minimalne zarade za preduzeća osnovana od 15. marta ove godine biće isplaćena 21. tekućeg meseca.
Iako se drugom paketu mera nazire kraj, isto ne može da se kaže i za krizu prouzrokovanu virusom korona, koja u narednom periodu može da zada još glavobolja preduzetnicima, pogotovo onima koji se bave turizmom ili putničkim saobraćajem.
Novi paket ekonomske pomoći
Pomoćnik direktora za analitiku Privredne komore Srbije Bojan Stanić predočio je da sa Vladom pregovaraju redovno, ali i da za sada nije dogovoren novi paket ekonomske pomoći niti neka druga vrsta podrške malim i srednjim preduzećima.
Stanić smatra da država i dalje ima sredstva koja može da upotrebi za pomoć firmama u narednih šest meseci, po čijem isteku se očekuje da se privreda značajno oporavi.
Ako država bude izdvajala sredstva, on napominje da će morati da ih rasporedi u zavisnosti od toka epidemiološke krize, kako ne bi ostala bez „ekonomske municije“, i dodaje da će neki privrednici morati da prihvate da zbog toga njihova očekivanja najverovatnije neće biti ispunjena u potpunosti.
„Ukoliko se situacija sa virusom korona smiri i dođe do bržeg oporavka privrede, brže će se premostiti kriza, pa pomoć države neće biti potrebna u većem obimu. S druge strane, ako kriza potraje, sigurni smo da država na raspolaganju ima još sredstava kojima privreda može da se podrži na sličan način kao i u prethodnom periodu“, istakao je Stanić.
On naglašava da Komora u pregovorima sa Vladom insistira na tome da se posebno pomogne sektorima koji su najugroženiji – turizmu i putničkom saobraćaju – i veruje da će tako i biti ako novi paket pomoći bude obezbeđen.
Stanić je ukazao i na to da Komora tokom epidemije nije prekinula projekat kojim pomaže start-ap kompanijama, a prema kome im država garantuje kredite, ali napominje da su sredstva za to ograničena.
Spasavanje selektivnim subvencijama
Ekonomista Goran Radosavljević slaže se da bi država trebalo da pomogne tako što će da odredi kome su sredstva najpotrebnija i tamo ih usmeri, a kao dobar primer toga navodi subvencije hotelijerima.
On je napomenuo da ne postoji „čarobno“ rešenje za naredni period i da je država do sada postupala po analizama i pretpostavkama koje su se dobro pokazale u Nemačkoj, gde je zabeležen privredni rast, ali smatra da za Srbiju ta praksa nije dobra na duže staze.
„Efekat toga je kratkoročno bio dobar, jer pad u drugom kvartalu nije bio veliki. Neki sektori, poput maloprodaje, ponovo su počeli da rastu. Osim za jedan ili dva meseca, nije bilo značajnog pada u sektorima koji su bili pogođeni krizom“, ističe Radosavljević.
Umesto stranih – domaći proizvodi
Urednik portala „Kamatica“ Dušan Uzelac napominje da je neophodno da se poslovni ambijent u Srbiji unapredi, jer bi to stimulisalo privredne aktivnosti.
„Iz ugla države to bi bilo razumevanje svih njenih službi. Da znaju da poreska inspekcija nije starija od privrede i da tu treba da postoji odnos saradnje i partnerstva, a ne nekog grubljeg odnosa koji je u prethodnom periodu bio dominantan. Sada je sve blaži“, primećuje Uzelac.
On smatra da bi za opstanak malih i srednjih preduzeća bilo značajno da domaći proizvodi zamene one strane koje je sada teško uvesti i ukazuje na to da Privredna komora Srbije promoviše naše proizvođače i podstiče zadržavanje novca „u kući“.
Od početka epidemiološke krize, vlada Srbije je izdvojila ukupno 130 milijardi dinara iz budžeta kako bi zaposlenima u malim i srednjim preduzećima isplatila pet tranši minimalaca. Plaćanje poreza i doprinosa bilo je odloženo u više navrata, a Narodna banka Srbije je odobravala moratorijume na plaćanje kredita.
Ukupna vrednost paketa ekonomskih mera za građane i privredu iznosi oko 5,8 milijardi evra, odnosno 12,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
