Teško da se i jedna televizija iz regiona može pohvaliti intervjuom sa nekim političarem koji završi u „trending“ listi – najgledanijem sadržaju na Jutjubu. Upravo u tome je uspeo Đorđije Andrić, koji je pristupio predstavljanju šefova političkih stranaka u Crnoj Gori na neformalan, ali blizak i jednostavan način velikom broju ljudi. Intervjui sa političarima često su vrlo formalni u kancelarijskom okruženju ili studijima koji su praktično dovedeni do savršenstva.
Suprotno od svega na šta smo navikli
Suprotnost krutim i formalnim zakonima prezentacije, nekada može biti poželjna, naročito kada je u pitanju netradicionalni medijski sadržaj koji se emituje na Jutjubu. Razlog uspeha alternativnih medija i samostalnih kreatora internet kanala su pre svega spontanost i veća bliskost sa sadržajem koju gledalac oseti.
Političari su ljudi koje ne viđamo često u redovnim ljudskim situacijama, a kanal na Jutjubu pod nazivom „Žorž gospođo“ je baš u takvom svetlu pokušao da ih predstavi. Besplatan marketing, predstavljanje koje neće moći da imaju ni na jednoj komercijalnoj televiziji, iskoristili su opozicioni političari.
Društvene mreže mogu imati značajnu ulogu u kreiranju novih političkih proilika. Poput Trećeg Njutnovog zakona, na primeru izbora u Crnoj Gori, akciji zabrane i pokušaja cenzure na tradicionalnim medijima, reakcija se „rikošetirala“ u masovno deljenje zabranjenog sadržaja na društvene mreže.
Gde zakažu tradicionalni mediji, nastave alternativni
Litije i protesti u Crnoj Gori povodom donošenja zakona koji u svom naslovu ima reč „sloboda“, a iza koga se krije uskraćivanje i otimanje građanskih prava, ne bi bile u tolikoj meri ispraćene i dugotrajne da nema društvenih mreža koje su omogućile da se brzo dele informacije. Video-snimci i fotografije ljudi koji se na temperaturi ispod nule i po snegu bore za svoja građanska prava ohrabrile su mnoge i viralno su se širile internetom.
Zatvorenost i nedovoljna kreativnost tradicionalnih medija u privlačenju gledanosti, naročito među mlađom populacijom, sve je vidljivija. Možda bi bilo preterano reći, ali najbliže Nušićevim i Domanovićevim delima kritike vlasti na duhovit način, koji je razumljiv širim masama, u moderno doba su sarkastične mim stranice. Sadržaji sa ironično-satiričnim karakterom i kanali na Jutjubu sve su prisutniji na domaćem medijskom tržištu i imaju veliki uticaj, pre svega u životima mladih, ne samo u zabavnom smislu, već i u kreiranju političkih stavova.
„Šta si ti, đedo?“
Čule su se opservacije mnogih analitičara koji su pisali na temu postizborne situacije u Crnoj Gori, ali čini se da jedan komentar osetno fali – Momira Bulatovića. Ono čega nije falilo u danima neposredno pre izbora u Crnoj Gori na društvenim mrežama bio je upravo deo iz intervjua koji je bivši premijer SRJ dao za Sputnjik krajem 2018. godine. U njemu je pokojni Bulatović ispričao, sada već čuvenu anegdotu svog dede:
„Kada su ga pitali: ’Šta si ti, đedo?‘, on je rekao: ’Crnogorac‘. ’Znači, nijesi Srbin?‘, pitali su ga, a on je odgovorio: ’A ne, no sam Turčin‘“.
Najveću ulogu u promeni vladajućeg režima u Crnoj Gori imale su litije i borba protiv antiustavnog zakona, ali ne treba potceniti ni ulogu moći tehnologije u prenošenju informacija. Brdoviti Balkan je podneblje na kome nisu nepoznata mnoga čuda, ali sada može biti zapisano i to da je nekolicina mim-satiričnih stranica i kanala na Jutjubu, imala uticaj na promenu vlasti posle tri decenije.
O kreiranja kanala na Jutjubu na humorističan način i kako intervjuisati političara na način da se približe širokoj publici u emisiji „Tehnogram“ govori Đorđije Andrić, glumac, scenarista i idejni tvorac kanala „Žorž Gospođo“.
