Ovako novinar i bivši ambasador Srbije u Egiptu Dragan Bisenić komentariše sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa koji su u utorak u Beloj kući potpisali Izrael, Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein, u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa.
Kršenje tabua u arapskom svetu
Objašnjavajući zašto je ovaj sporazum prekretnica kada je reč o situaciji na Bliskom istoku, sagovornik Sputnjika navodi da je arapska javnost veoma osetljiva i nepripremljena za tu vrstu odnosa, pa su se svi dosadašnji susreti i saradnja tog tipa držali daleko od očiju javnosti. Zato je, kaže, ovo što se dogodilo sa Emiratima i Bahreinom veoma značajno.
„Sa druge strane, postoji još nešto što se valja iza brda, a što je potencijalno daleko značajnije. Naime, tamo gde se nalaze Ujedinjeni Arapski Emirati nalazi se i Saudijska Arabija koja u ovom trenutku, ispod, ali i iznad stola, održava brojne i intenzivne razgovore sa izraelskim zvaničnicima. Po prvi put se o tome izveštavalo i u saudijskoj javnosti. To je ranije bilo nezamislivo, a pogotovo je bilo nezamislivo ono što se dogodilo prošlog petka na molitvi u glavnoj džamiji u Meki, gde se sa pozitivnim tonovima govorilo o odnosima Arapa i Jevreja. To je stvar koja je svih ovih decenija bila jeretička“, ukazuje Bisenić.
U tom smislu, dodaje on, odnosi u Persijskom zalivu, posebno kod zalivskih država prema Izraelu, evoluiraju na jedan veoma dramatičan način.
„Može se pretpostaviti da će Saudijsku Arabiju, ukoliko i sama za godinu ili dve dana učini isto ono što su učinili Emirati i Bahrein, slediti čitav islamski svet. To će onda zaista biti jedna velika, revolucionarna promena“, kategoričan je Bisenić.
Simbolika „Avramovih sporazuma“
Tumačeći simboliku koja stoji iza naziva samog sporazuma, Bisenić kaže da on vrlo jasno asocira na povezanost i jedinstvo koje postoji između avramskih religija u svetu – hrišćanstva, judaizma i islama.
„Recimo, Avramovo ime u islamu je Ibrahim i on praktično ima ista obeležja kao i u ostalim dvema religijama i postoji uvek nedoumica kog je on porekla. To nije razjašnjeno do kraja, jer ga sve tri religije svojataju. Takođe, u prvom pasusu zajedničke deklaracije potpisane u Beloj kući polazi se upravo od ove verske, a ne od političke dimenzije. Kaže se, naime, da je cilj sporazuma „održavanje i jačanje mira na Bliskom istoku zasnovanog na obostranom razumevanju i koegzistenciji, poštovanju ljudskog dostojanstva i sloboda, uključujući i religijske slobode“. I na kraju, zaključuje se da potpisani lideri ohrabruju napore u nastavku među-religijskog dijaloga, u cilju unapređenja kulture mira među avramskim religijama i u celokupnom čovečanstvu“, primećuje Bisenić i dodaje da se politička dimenzija sporazuma pominje tek u drugom pasusu, što ukazuje na to da je pitanje koje se ovde reguliše šire od puke političke normalizacije odnosa.
To, kako kaže, ima različita značenja za različite subjekte i za one koji učestvuju u svemu ovome.
„Međutim, očigledno je da iz svega ovoga proizilazi shvatanje da ti sporazumi o normalizaciji u islamskim zemljama neće biti mogući bez podrške imama, uleme, celokupne islamske verske zajednice. Zato se može reći da ovi sporazumi možda mogu da dovedu do nekog mnogo šireg među-religijskog razumevanja. Ali, ono što je jasno kada je reč o nameri predsednika Trampa, to je da svojim ključnim, jevrejskim i evangelističkim biračima, još jednom poruči da dosledno ostvaruje svoja obećanja, za razliku od svog konkurenta Bajdena, i da zaslužuje njihov glas“, napominje Bisenić.
Uticaj sporazuma na Trampovu kampanju
Prema njegovim rečima, pretpostavlja se da bi demokratski kandidat Džozef Bajden u zbiru mogao da dobije više glasova od Trampa, između tri i pet miliona glasova više, ali da to opet ne mora da garantuje da bi bio izabran za novog predsednika SAD, jer su presudni elektorski glasovi veoma malog broja država koje mogu da promene svoje raspoloženje.
On navodi da se trenutno u oba izborna štaba ocenjuje da bi Florida, koja daje 29 elektora, mogla da bude ta ključna država koja će odrediti narednog predsednika SAD.
„Bajden je, na primer, za potpredsednicu izabrao Kamalu Haris, čiji je suprug Jevrejin i veoma je uticajan u jevrejskoj zajednici na Floridi. To dakle jeste mali broj glasova u ukupnom biračkom telu SAD, ali oni sa sobom vuku i mnoge druge glasove, imajući u vidu način glasanja u Americi. Upravo zato se Tramp trudi da svojim postupcima potvrdi te glasove, odnosno naklonost birača koji se identifikuju sa njegovim stavovima. Ono što je možda još važnije je da će ovi sporazumi obezbediti Trampu materijal za predsedničke debate koje će uslediti. Naime, onaj ko bude dominatniji u tim debatama može biti siguran da će simpatije birača biti okrenute na njegovu stranu, pa aktuelni predsednik SAD nastoji da što uverljivije prikaže zasnovanost svoje politike i svojih političkih obećanja“, smatra Bisenić.
Gde je u svemu Palestina
Kada je reč o Palestinicima, napominje bivši ambasador, oni se sada nalaze u promenjenoj situaciji.
„Palestinsko pitanje već izvesno vreme nije centralni problem i često je predstavljalo pitanje pomoću koga se skretala pažnja sa unutrašnjih ili drugih problema. Poslednja inicijativa koja je bila prihvatljiva za Palestinu od strane arapskih država bila je Arapska mirovna inicijativa koju je pokrenula Saudijska Arabija 2002. godine. Međutim, ona se zasniva na premisama koje su važile te godine, kada ni jedna država Zaliva nije imala bilateralne odnose sa Izraelom. Ideja da će arapske države normalizovati odnose sa Izraelom nakon što on reši odnose sa Palestincima smatrala se ranije „šargarepom“, ali sada se na nju gleda kao na „štap“, odnosno kao na pretnju palestinskom stavu i držanju. Zato su Palestinci sada pod pritiskom i očekuje se da koriguju svoje držanje“, ocenjuje naš sagovornik.
Zato ni Palestinci neće žuriti sa reakcijama i verovatno će sačekati rezultate američkih predsedničkih izbora kako bi zauzeli neku svoju poziciju, jer i pored svega, ili uprkos svemu, nema rešenja bliskoistočnog problema bez rešenja palestinskog pitanja, zaključuje Dragan Bisenić za Sputnjik.
Dokument pod nazivom „Avramovi sporazumi“ potpisali su izraelski premijer Benjamin Netanijahu, ministar spoljnih poslova UAE Abdulah bin Zajed i šef diplomatije Bahreina Abdulatif bin Rašid Alzajani, čime je dogovoreno uspostavljanje diplomatskih predstavništava, razmena ambasadora i otpočinjanje partnerske saradnje. Ovim sporazumom izraelski premijer pristao je i da stopira planove o aneksiji delova Zapadne obale.
