„Bakterije i virusi se na velika rastojanja prenose aerosolnim putem. Međutim, mikroskopom je nemoguće fokusirati se na kapljicu aerosola, kako bi se istražilo kako se ponašaju mikroorganizmi“, rekao je naučni saradnik laboratorije za mikrofluidne tehnologije Instituta ekološke i poljoprivredne biologije, profesor na Univerzitetu Vinskosi u Americi, Mihail Nosonovski.
Naučnici su formirali klastere kapljica laserskim zagrevanjem površine vode. Njihovu pažnju je privukla grupa od tridesetak kapljica. Ispostavilo se, da oblik malih grozdova ne mora da bude samo šestougaon, kao kod pčelinjih saća.
„Videli smo netipične i „zabranjene“ oblike: kvadratne, petougaone i sedmougaone. Pritom, dovoljno je da se doda samo jedna kapljica i struktura celog grozda se u potpunosti menja. Sa tako malim grozdovima je lakše raditi – što je manje kapljica, lakše ih je pratiti“, pojasnio je Nosonovski.
Kapljične klastere vode je otkrio doktor tehničkih nauka, rukovodilac laboratorije mikrofluidne tehnologije Instituta „Iks-BIO“ Tjumenjskog univerziteta Aleksandar Fedorec 2004. godine. Sada se takvi grozdovi istražuju u Rusiji, Japanu, SAD i Izraelu.
Prioritetan zadatak naučnika je da naprave jedinstvenu tehnologiju za istraživanje mikroorganizama na nivou pojedinačne aerosolne mikrokapljice praćene u vremenu. Ovo istraživanje je podržao Ruski naučni fond.
