„Danska je, kao i druge države Baltičkog mora, ratifikovala Konvenciju o pomorskom pravu i stoga je dužna da odobri tranzitne cevovode na svojim delovima kontinentalnog praga. Zadatak Danske energetske agencije u vezi sa dozvolama ili odlukama izdatim za cevovode... je samo da obezbedi usklađenost ekoloških i bezbednosnih zahteva“, odgovorio je portparol DEA na pitanje da li regulator može da opozove prethodno izdatu dozvolu za izgradnju „Severnog toka 2“.
„Odgovornost Danske energetske agencije za polaganje cevi ograničena je na obezbeđivanje da kompanije ispunjavaju uslove pod kojima je dozvola izdata“, naglasio je on.
Ranije je danska premijerka Mete Fredriksen pozvala na početak nove diskusije o izgradnji gasovoda „Severni tok 2“ posle situacije sa Aleksejem Navaljnim. Danska energetska agencija je u julu 2019. godine izdala dozvolu za izgradnju gasovoda. Do danas je završena izgradnja većeg dela projekta.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi pedeset pet milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod bi trebalo da bude izgrađen pored „Severnog toka“.
Projekat realizuje kompanija „Nord strim 2 AG“, čiji je jedini vlasnik „Gasprom“. Projekat sufinansiraju i evropski partneri „Gasproma“ — „Šel“, OMV, „Anži“, „Uniper“ i „Vinteršal“.
Protiv realizacije gasovoda je nekoliko država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od ruskog goriva, i Sjedinjene Američke Države, koje imaju ambiciozne namere za izvoz svog gasa u Evropu. Osim toga, Letonija, Litvanija i Poljska smatraju da je ovo politički projekat.
Pročitajte još:
