Čiji su srpski manastiri

Ovo je zaključak jednog iz grupe albanskih istoričara Muhameta Malje, iz albanskog tima koji se bave dokazivanjem da su svetinje SPC na prostorima Kosova i Metohije arberijske (albanske) i da su navodno ništa drugo do njihove, tj. uzurpirane.

SPC ima dokumentovano poreklo

Dr Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fond, inače jedan od autora nedavno objavljene studije „Srpska kulturna i verska baština na Kosovu“ veruje da je ova priča posledica  pitanje suvereniteta i statusa pre svega za Prištinu.

„I ranije smo imali ovakve priče, i nije od juče da se iznose tvrdnje da  manastiri ne pripadaju srpskoj kulturnoj baštini. Da bi se te pretenzije eliminisale, ovo pitanje mora da bude na pregovaračkom stolu.“      

Podatak koji Albanci sada povlače kao adut da im Beograda nikad nije dozvoljavao da do kraja istraže poreklo manstira na Kosovu, za Novakovića je već ulazak u domen spekulacija, kojima ne želi da se bavi ali zato kaže:

​„Za crkve na Kosovu znamo tačno kada su i kako izgrađene, i ko su im bili ktitori. O tome nedvosmisleno govore i freske u manastirima i istorijski dokumenti.“

U SPC vide opasnost za nezavisno Kosovo

Po njegovom viđenju, neki u albanskim krugovima u pitanju o SPC vide pretnju za samostalnost Kosova.

„Moram reći da u oba društva postoje maksimalistički krugovi koji imaju različita tumačenja istorije. Međutim, ovde je nepobitno utvrđeno čiji su manastiri. Manastiri koji postoje na Kosovu i Metohiji su deo srpske kulturne baštine,“ decidan je dr Nedeljković.

On takođe podseća da su u svojoj studiji ponudili tri modela za eventualni sveobuhvatni sporazum što se tiče ovog pitanja.

„Jedan bi bio da najznačajniji manastiri tj. srpska kulturna baština budu enklave, odnosio, esklave (teritorija koja je sa svih strana okružena nekom drugom teritorijom ili državom). Drugi model je model eksteritorijalnosti, što podrazumeva specifičan pravni status, sličan modelu koji se primenjuje za diplomatska predstavništva, i treći model je dvojni suverenitet, ali smo se tu jasno ogradili da ne prejudiciramo rešenje jer smo videli da „dvojni suverenitet“ može da postoji i na teritoriji jedne države, to jest, BiH kao što je distrikt Brčko,“ objašnjava naš sagovornik.

Ponudili smo rešenje za ovo pitanje

U studiji nisu ulazili u formu pregovora, već su ponudili javnosti modele kako bi se identitetska pitanja između Beograda i Prištine sklonila iz političke sfere.

„Mi smo u stvari, predlagali da mreža srpskih manastira i naše religijske baštine bude stavljena pod specijalni status, koji bi bio u formi jednog od ova tri modela, gde bi, što se tiče verskog života, odnosno kanonskog prava, bila nadležna SPC, odnosno Eparhije koje deluju na teritoriji Kosova. A što se tiče upravljanja baštinom, odnosno njene zaštite, da se tu formira jedno specifično telo“, dodaje dr Novaković.

Problem je, kaže naš sagovornik, što ovo pitanje od donošenja Ahtisarjevog plana do sada, nije stavljeno na sto za pregovore, iako je srpska strana to tražila. Sada, dodaje, pitanje eksteritorijalnosti lako može da se potegne.

​„Po meni, postoji velika mogućnost da se sada to nađe na stolu, jer je to ključno identitetsko pitanje za Srbe, ne samo na Kosovu, već i za Srbe u centralnoj Srbiji. Pogotovu što Ahtisarijev plan nije primenjen u punoj meri,“ dodaje on.

Plaše se pregovora o imovini

Naš sagovornik kaže da ne zna da li iza ovakih stavova dela albanskih istoričara stoji zvanična Priština ili je u pitanju samo grupa istomišljenika.

Podsećanja radi, u planu Martija Ahtisarija iz 2008. godine čitav jedan Aneks sporazuma posvećen je zaštiti srpskih pravoslavnih crkava i manastira na Kosovu, koji su priznati i od strane međunarodne zajednice kao baština Srpske Pravoslavne Crkve.

Reagujući na albansko svojatanje srpskih pravoslavnih svetinja na Kosovu Metohiji, iguman Sava istakao je da se vekovima srpsko monaštvo i verni narod mole u tim svetinjama.

„Vekovima se naše monaštvo, verni narod moli u svetinjama na Kosovu i Metohiji zato što su to naša mesta susreta sa Bogom i jednih sa drugima. Niti smo uzimali, niti ćemo uzeti nešto tuđe, ali nećemo dati da nas neko u svojoj kući smatra otmičarima“ poručio je iguman Sava na Tviteru.

Blaga „histerija“ dela albanskih istoričara koje oni iznose bez činjenica i dokaza, dodatno je uzela maha upravo sada kada se posle sedam godina pitanje imovine na KiM, uključujući i imovinu SPC, stavlja na pregovarački sto u Briselu.

Treba dodati i da je sporazumom iz Vašingtona dogovoreno da sudske odluke koje se odnose na vraćanje imovine SPC moraju biti poštovane, što znači da se mora poštovati sve presude koje dokazuju da imovina pripada srpskoj crkvi.