Obećanja da će sve biti "brzo rešeno" čuju se godinama, a kada i ima nekih pomaka sve ide sporo i strpljenju dolazi kraj. Da stvar bude gora, u mnogim selima uopšte nemaju vodu ili je ona krajnje lošeg kvaliteta i gotovo neupotrebljiva, čak i štetna za zdravlje jer dolazi iz starih azbestnih cevi, pišu Novosti.
"Stanovnici sela Kolarina, koji se nalaze na području grada Benkovca, ostali su bez priključka iako je do njih izgrađena vodovodna mreža u Perušiću Benkovačkom 2019. godine. Objašnjenje je da tamo živi premalo stanovnika", upozorava poslanica u Hrvatskom saboru iz redova SDSS-a Anja Šimpraga.
Teško je opisati patnje Srba
Kaže da stanovnicima tog kraja vodu dovoze cisterne ili vatrogasci.
U najvećem broju slučajeva Srbi koriste bunare, ali nije lako ni obezbediti vodu kada je prirodnim putem nema. U Biskupiji i Erveniku opštine su bolje organizovane, pa dovoze i 700 cisterni vode kojima se pune bunari, dok je u Kninu, Kistanjama, Gračacu situacija sa vodom u srpskim selima mnogo teža. Nema novih cisterni, leti je i mnogo požara, pa kada je vatrogascima potrebna voda, meštani ostaju bez nje.
"Deo građana je diskriminisan, jer kada sela nemaju vodu, nemaju ni uslove za normalan život", kaže Šimpraga, uz podatak da je na vodovodnu mrežu priključeno 97 odsto stanovnika Hrvatske, dok vode iz vodovoda nema baš u srpskim selima. Pravdanje da nije ekonomski isplativo graditi vodovodnu mrežu u mestima gde živi malo ljudi nije argument koji bi mogao da prođe u današnje vreme, a teško je opisati patnje Srba, pre svega onih starijih, koji se godinama snalaze da nekako organizuju život, koji više liči na onaj u 19. veku.
Mnogi uveče ne mogu ni da gledaju televiziju - jer struje nema. U čak sedam hrvatskih županija su srpska sela bez struje, pogotovo na području Zadra i Siska. Najmanje ih je na dubrovačkom području, a predsednik SDSS dr Milorad Pupovac procenjuje da bi do kraja sledeće godine taj problem mogao da bude rešen. Ove godine bi oko 15 sela i zaselaka trebalo da dobije struju, a sigurno je samo to da oni koji žive na osami neće biti te sreće. A njih nije malo.
Jedno vreme je pokušavano da se problem reši postavljanjem solarnih panela, pa je u sklopu jednog projekta postavljeno njih 100, dok iz "Hrvatske elektroprivrede" poručuju da će učiniti sve kako bi srpska sela bila elektrifikovana. To se, međutim, do sada već često čulo i uvek zapinje na novcu ili kada stanovnici malih sela, pre svega starci, dobiju predračun koliko moraju da plate za priključak.
Povratak gotovo nemoguć
Život bez struje i vode još je komplikovaniji kada nema ni puteva. U nekim selima, poput Grubora, više niko ne živi, pa je i povratak gotovo nemoguć. Iako je nedavno i hrvatski premijer Andrej Plenković pozvao Srbe da se vrate na svoja ognjišta, niko im ni danas ne poručuje kako to da realizuju kada ih čekaju brojne birokratske prepreke da uopšte dođu do elementarnih uslova za nastavak života.
Ima i dobrih primera gde su se stvari pomakle sa mesta, poput sela Parčić u opštini Kistanje gde su obnovljene kuće i postavljeni solarni paneli. Tako se ljudi vraćaju, čak i mlađi, ali to su i dalje retki primeri pomaka koji su doneli Srbima olakšanje.
Dugogodišnja saradnja i koalicija SDSS-a i HDZ-a ostvarena je između ostalog baš zbog toga da se reše egzistencijalni problemi za srpsku zajednicu u Hrvatskoj, ali to ne ide brzinom koju su Srbi očekivali.
Dug je i komplikovan proces da se dođe do sredstava za obnovu kuća, novca za to sve je manje, a i dalje se ne rešava problem bivših nosilaca stanarskog prava koji su iz proceduralnih razloga ostali bez svojih stanova.
Kako Srbi i dalje odlaze iz Hrvatske i sve ih je manje, ovi problemi stavljaju se pod tepih, a kada stariji stanovnici umru, više nema nikoga da ih zameni. Kuće i sela ostaju prazni...
Pročitajte još:
- „Pomirenje“ u Kninu, batine u Vukovaru - slika današnje Hrvatske
- Slika velikodušnosti hrvatskih pobednika: Jezivi masakr u selu koje se više ne vidi od korova
- Novi podaci o broju stradalih i ubijenih u "Oluji"
