Istrebljivač oklopnih vozila
Modifikovan „Hermes-A“ su uspešno ispitali za primenu na helikopteru Ka-52, na kojem može biti postavljeno 16 kontejnera s raketama. Glavni ciljevi su tenkovi i neprijateljska utvrđenja na razdaljini od 20 kilometara.
Publici je prvi put pokazana varijanta sistema koji spolja podseća na višestruke raketne sisteme: mobilni bacač sa blokom od šest kontejnera, koji se nalaze na šasiji točkova velike pokretljivosti. Unutar kontejnera se nalaze rakete 130-210 milimetara sa eksplozivnom bojevom glavom težine oko trideset kilograma. Njihova brzina je 1.300 metara u sekundi.
Jača strana „Hermesa“ je što može da pogodi cilj do 100 kilometra, dok mu je ciljanje istog kvaliteta i danju i noću. Kompleks je predviđen pre svega za uništavanje PVO objekata, komandnih punktova, komunikacionih veza i operativno-tehničkih raketnih sistema. „Hermes“ je efektan i protiv manjih ciljeva, kao što su tenkovi, oklopni transporteri ili borbena vozila pešadije.
Neverovatna preciznost
„Hermes“ je neverovatno precizan u gađanju. Može da se koristi na gusto naseljenim lokacijama u gradovima, tako da građani, objekti ili neka druga postrojenja ne stradaju, jer on uništava konkretni cilj.
Veliku preciznost ima zahvaljujući naprednim sistemima navođenja. U početku radi inerciona radionavigacija uz pomoć satelita, a onda se priključuje glava za navođenje.
Cilj se može osvetliti aparatima koji se nalaze na zemlji. Postoje i bespilotni aparati sa optičko-elektronskim sistemom, koji prenose koordinate cilja, označavaju ih na karti i osvetljavaju na rastojanju do pet kilometara. Velika prednost je i mobilnost i mogućnost nišanjenja sa nepripremljene pozicije, dok je lansiranje projektila moguće istovremeno na šest ciljeva.
Skup i dugoročan
Prema karakteristikama „Hermes“ nema konkurenciju ni u Rusiji ni u inostranstvu. Ostaje pitanje da li će on uspeti da zameni trenutne protivtenkovske raketne komplekse.
„Raketa takvog dometa ima visoku cenu, zato je iracionalno koristiti je za upotrebu za ultra-velike domete“, rekao je član ekspertskog saveta vojno-industrijskog kompleksa Viktor Murakovski. Za pojedinačne ciljeve na velikim daljinama postoje praktičnija sredstva.
Protiv tenkova se najčešće koriste prenosive protivtenkovske rakete ili one koje mogu da se montiraju na točkove ili gusenice. To su kompleksi druge generacije sa poluautomatskim sistemom navođenja „Fagot“ i „Konkurs“. Jednostavni su za eksploataciju, operater ne mora da sam navodi raketu, dovoljno je da je drži na nišanu. Let može da se koriguje radio-kanalom ili laserskim zrakom.
Nešto stariji protivtenkovski raketni sistemi rade po principu „lansiraj-zaboravi“, jedan od njih je „Kornet-D“, koji se postavlja na stativ i težak je oko 25 kilograma. Koristi se za pokretne i nepokretne mete i u moru i u vazduhu. Ima nekoliko tipova raketa: od granata sa eksplozivnom bojevom glavom do termobarične municije. Može da probije do 1.300 milimetara oklopa i betonska skloništa do tri metra debljine.
Protivtenkovski raketni sistem je mobilan, malih gabarita i lak, a jeftina municija ima dovoljno snage da efikasno uništi oklopna vozila. Ipak, oni nemaju mogućnost da pogode ciljeve na veliku daljinu, kao „Hermes“. „Kornet-D“ može da pogodi cilj do osam kilometara, dok nešto složeniji i skuplji američki „Džavelin“ može da pogodi cilj na udaljenosti od tri kilometra.
Najbliži „Hermesu“ je izraelski „SpikeNLOS“, koji je predviđen za ciljeve koji su van vidokruga. Sistem se navodi u automatskom režimu ili ga može navoditi operater. Koordinate dobija sa zemlje ili od bespilotnih letelica. Maksimalna udaljenost cilja koga može da pogodi je 25 kilometara.
Pročitajte još:
