U proteklih mesec dana dogodili su se svirepi zločini, među kojima se izdvajaju – mladić od 18 godina ubijen je na Banjici, muškarac od 60 godina likvidiran je u Kaluđerici, jedan dvadesetosmogodišnjak teško je povređen u Novom Sadu; krvnički je pretučen i slomljene su mu obe ruke. Sve to je uzburkalo javnost i rasplamsalo nesigurnost u sopstvenu bezbednost.
Srbija – relativno bezbedna
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2019. godini je zabeležen najmanji broj krivičnih dela u odnosu na period od 2015. Ukupan broj krivičnih dela počinjenih tokom prošle godine je skoro 93 hiljade, dok je u 2015. iznosio oko 109 hiljada.
Početkom ove godine, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je da je prošle zabeleženo najmanje krivičnih dela u prethodnih četvrt veka.
Ipak, trend opadanja ne važi za sva krivična dela. Dok se broj ubistava, ranjavanja i krađa smanjio, korišćenje i prodavanje narkotika je blago poraslo, kao i silovanje i obljubljivanje dece.
Nasuprot domaćoj statistici, a prema izveštajima o zločinima i bezbednosti OSAC-a (Savetodavno veće za inostranstvo SAD) za Srbiju, stopa kriminala je porasla u protekle dve godine, pa se strancima koji dolaze u našu zemlju savetuje da budu oprezniji nego inače.
Sajt „Numbeo“, koji sadrži razne svetske statistike, ocenio je da je do polovine 2020. godine stopa kriminala u Srbiji oko 38 odsto, što nas stavlja na 87. od 133 mesta u svetu prema toj stopi. Bolje od nas na toj listi su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija i Bugarska, a gore su Hrvatska, Rumunija, Mađarska, Austrija, Slovenija, Češka, Slovačka...
Prema procenama tog sajta, najveći problemi u našoj zemlji procentualno su mito i korupcija, zatim porast kriminalnih aktivnosti u protekle tri godine, korišćenje ili prodavanje narkotika, vandalizam i krađa.
Po Indeksu percepcije korupcije od prošle godine, Srbija je 91. na listi od 180 zemalja, sa indeksom 39, zbog kog je pala za četiri pozicije u odnosu na prethodno istraživanje. Države kojima je taj indeks 34 ili 35 gotovo nemaju obimne kampanje finansijske regulacije.
Profesor krivičnog prava Fakulteta bezbednosti u Beogradu Mladen Milošević kaže da su procene različite zbog toga što se metodologije procene stope kriminaliteta razlikuju.
„Nijedna od tih metodologija ne može da bude potpuno pouzdana, pogotovo zbog tzv. tamne i sive brojke kriminaliteta. Reč je o krivičnim delima koja nisu otkrivena ili prijavljena, a od čije brojnosti zavisi stvarno stanje kriminaliteta u zemlji“, napominje Milošević za Sputnjik.
Najčešća imovinska krivična dela
Milošević ističe da se ubistva i povređivanja uglavnom događaju u kriminalnom okruženju, ali i da nisu isključivo vezana za ljude koji se bave kriminalnim aktivnostima.
Iako korupcija i organizovani kriminal najviše ugrožavaju bezbednost građana, u Srbiji su, kao i u svetu, najčešća imovinska krivična dela – krađa, razbojništvo, prevara, iznuda, ucena...
„Ne možemo reći da je situacija idealna i da su napravljeni dramatični iskoraci u borbi protiv kriminala, ali ne možemo da kažemo ni da se nalazimo u teškoj situaciji. U ovom trenutku smo na sredini. Srbija je, u odnosu na okruženje, relativno bezbedna zemlja“, predočava Milošević.
Sajt „Vrldnomads“, koji pruža usluge za bezbedno putovanje, 2018. godine je objavio da su gradovi u Srbiji relativno bezbedni za turiste i putnicima savetuje da vode računa o sebi koliko i inače, ali i da posebnu pažnju obrate na krađu.
„Turistima se skreće pažnja na krivična dela u kojima su oni klasične žrtve, ne samo kod nas, već i u većini zemalja, a to su džeparenja, odnosno krađe. Pominje se i da postoje fenomeni organizovanog kriminala i korupcije, ali ono što najviše preti turistima je krađa“, ističe Milošević.
Da bi se stopa kriminala smanjila, Milošević smatra da je neophodno da u zajednici bude više policije, da ona dobro komunicira sa građanima, da bude obučena i obrazovana i da, zajedno sa sudstvom i tužilaštvom, efikasno deluje.
On napominje da će Srbija moći da se deklariše kao bezbedna zemlja tek kada se nivo korupcije smanji, delovanja kriminalnih grupa suzbiju, a građani povrate poverenje u pravosuđe.
Pročitajte još:
