Prva varijanta podrazumeva pritisak Berlina na federalne vlasti koje su do sada izdale dozvole za izgradnju gasovoda da od njih odustanu. To su Pomorska i hidrografska agencija i Uprava za rudarsku inspekciju Štralzunda (savezna država Meklenburg-Gornja pomeranija na čijoj se teritoriji realizuje projekt).
Posle toga će, međutim, verovatno uslediti tužba operatora „Nord strim 2“ nemačkom sudu, a iznos kompenzacije mogao bi da dostigne skoro 10 milijardi evra, upozorava autor članka.
Druga varijanta, prema „Politiku“, mogao bi da se bazira na ekološke argumente. Podseća se na sudski proces koji su pokrenule nevladine organizacije za zaštitu prirodne sredine koje se protive izgradnji gasovoda.
Treći scenario imao bi uporište u mogućim nacionalnim ograničenjima na uvoz ruskog gasa u Nemačku.
Takođe, piše portal, jedna od varijanti je i da Nemačka insistira na zajedničkim sankcijama EU protiv gasovoda ili da dozvoli da američke sankcije dovrše posao.
U slučaju da „Severni tok 2“ bude završen početak rada gasovoda mogao bi bude otežan zbog dobijanja licence, još jedna je od varijanti o kojima piše autor članka.
Diskusije oko budućnosti „Severnog toka 2“ uzavrele su nakon incidenta s blogerom Aleksejom Navaljnim i tvrdnji Berlina da je on otrovan supstancom iz grupe hemijskih bojnih otrova „novičok“, zbog čega se traži od ruskih vlasti da objasne nastalu situaciju.
Jedan broj nemačkih političara smatra da zbog „slučaja Navaljni“ treba prekinuti rad na gasovodu, dok je nemačka kancelarka Angela Merkel saopštila da su to dva odvojena pitanja.
Kasnije se oglasio i portparol nemačke vlade Štefen Zajbert, koji je rekao da Merkelova nije isključila da će razvoj situacije sa Aleksejom Navaljnim uticati na odluku o završetku izgradnje „Severnog toka 2“.
Pročitajte još:
