U analizi šta bi taj potez značio po srpsko-jevrejske odnose, Frojnd ga analizira kao da je Izrael formalno već priznao Kosovo, mada zvaničnih potvrda takve odluke nema.
Frojnd, koji je tokom svog prvog mandata služio kao zamenik direktora za komunikacije u kabinetu premijera Benjamina Netanijahua i koji je predsednik Udruženja prijateljstva Izrael Srbija, navodi da je u zapanjujućem preokretu politike prošle nedelje Izrael popustio pod američkim pritiskom i formalno priznao srpsku pokrajinu Kosovo kao nezavisnu državu.
„Priznavanjem Kosova Izrael je zadao udarac svojim odnosima sa Srbijom, potkopao sopstveni stav o palestinskom samoopredeljenju i umešao se u spor tamo gde mu nije mesto. Umesto da prihvati Kosovo, Izrael bi trebalo da neguje veze sa Srbima, sa kojima Jevreji imaju dugu i zajedničku istoriju prijateljstva i uzajamnog poštovanja“, naglasio je Frojnd.
On je dodao da je, nažalost, politika ponovo trijumfovala nad principom.
Kako je naveo, iako je veći deo medija pozdravio ovaj razvoj događaja s uzbuđenjem i čak sa malo veselja, ne bi smelo da se dozvoli „da nas prevare misleći da je to mudra odluka“.
„Sigurno nije. Priznavanjem Kosova, Izrael je počinio veliku balkansku grešku koja nije samo uvreda istorije, pravde i zdravog razuma, već takođe podriva sopstvene nacionalne interese jevrejske države i verovatno će biti bumerang protiv nas“, ocenio je Frojnd.
On dalje navodi da je potez koji je najavio američki predsednik Donald Tramp 4. septembra u Ovalnom kabinetu u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i samozvanog kosovskog premijera Avdulaha Hotija, tokom potpisivanja sporazuma o ekonomskoj normalizaciji, označio nagli zaokret u izraelskoj poziciji.
„Više od 12 godina, otkako je Kosovo ilegalno i jednostrano proglasilo da se odvaja od Srbije 17. februara 2008. godine, Izrael je odbijao da podrži nezavisno Kosovo iz principa i sa dobrim razlogom. Za početak, Kosovo je sastavni deo Srbije, i zakonski i ustavno. Podržati njegovo otcepljenje znači mešati se u unutrašnje stvari druge države, što je retko razborit korak“, navodi on.
Prema njegovim rečima, koliko je to još slučaj na Balkanu, gde granični sporovi, etničke tenzije i složeni istorijski procesi samo dodatno komplikuju situaciju.
„Da biste u potpunosti shvatili osetljivost pitanja, samo razmislite koliko je pitanje Kosova važno za Beograd, sa kojim Izrael poslednjih godina neguje sve toplije odnose. Pojednostavljeno, Kosovo je za Srbe ono što su Jerusalim, Judeja i Samarija za Jevreje: kolevka nacije, mesto gde je sve počelo.“
On podseća da je Kosovo pre više od 800 godina bilo srce Srbije i služilo mu je kao kulturno, duhovno i administrativno središte sve do sudbonosne bitke na Kosovu Polju 1389. godine, kada su Turci Osmanlije pobedili Srbe i njihove saveznike.
„Na kraju, albanski migranti raselili su srpske stanovnike u tom području i oni sada čine pretežnu većinu kosovskog stanovništva. Ali teritorija pokrajine prošarana je drevnim srpskim crkvama, manastirima i spomenicima. Za Srbe bi napuštanje Kosova bilo slično izrezivanju njihovog kolektivnog kucajućeg srca, centralnog organa koji je od vitalnog značaja za njihovo nacionalno nasleđe i identitet“, piše Frojnd.
On dalje ističe da je Srbija, iako se u Beloj kući obavezala da će pojačati ekonomsku saradnju sa Kosovom, odlučno odbila da pristupi njegovoj državnosti, čvrsto stojeći na svom pravu na zemlju svojih predaka.
„Izraelsko priznanje Kosova predstavlja uvredu za Srbiju i preti da baci senku na poboljšane odnose dve zemlje. Takođe, postavlja opasan presedan koji se lako može okrenuti i koristiti protiv jevrejske države. Uostalom, ako Kosovari mogu jednostrano da razdvoje Srbiju da bi stvorili svoju zemlju, zašto to ne bi mogli učiniti Palestinci u Judeji ili izraelski Arapi u Galileji?“, smatra on.
Prema njegovim rečima, Kosovo je nastojalo da opravda svoj zahtev za nezavisnošću na isti način na koji to imaju Palestinci — pozivanjem na pravo na samoopredeljenje, međutim, to gde ovo pravo počinje i završava u međunarodnim odnosima je trnovito i opasno pitanje.
On se dalje pita da li bi stanovnici Bruklina mogli da tvrde da su jedinstvena nacija sa sopstvenom istorijom, geografijom, kuhinjom, pa čak i naglaskom i žele da se odvoje od SAD i formiraju svoju zemlju, kao i šta je sa Kataloncima u Španiji, Korzikancima u Francuskoj ili Škotima u Velikoj Britaniji, od kojih bi mnogi želeli da osnuju nezavisne nacije.
„Kada bi se svakoj etničkoj manjini dozvolilo da koristi pravo na samoopredeljenje, to bi izazvalo beskrajan krug haosa širom sveta“, ocenio je on.
Tokom godina, suprotstavljajući se kosovskoj nezavisnosti kao principu, Izrael je mogao s razlogom da tvrdi da zastupa dosledan stav koji zastupa nepovredivost suverenih granica, ali nakon priznavanja Kosova, ta doslednost je sada prošlost.
Pročitajte još:
