Ovo za Sputnjik savetuje Radomir Lale Marković, direktor agencije „Tag media“ i Urednik emisije „eJutro“ koja se emituje na RTS-u.
Prema istraživanju objavljenom na tehnološkom portalu „ZDNet“, od analiziranih 1.780 popularnih aplikacija, čak 306 je pokazalo ozbiljne kriptografske probleme koji mogu dovesti do gubitka ličnih informacija ili do štete na samom aparatu.
Bezbednost aplikacija
„Po nekim najnovijim istraživanjima, uočeno je da sve veći broj korisnika mobilnih telefona ima problem sa bezbednošću aplikacija. Jedan od mogućih razloga zbog čega je to slučaj, jeste zato što konkretno Android operativni sistem nudi mogućnost da se na njega instaliraju i aplikacije koje nisu skinute sa „Gugl plej stora“. Kao što znamo, Android je otvoreni operativni sistem i on nudi mogućnost da se na njega i na drugi način instaliraju aplikacije — preko linkova, nekih sajtova, nekih određenih mesta na internetu. Ali one ne prolaze tu verifikaciju kada pričamo o Androidu koju garantuje ’Gugl‘“, objašnjava Marković.
On dodaje da će u tim slučajevima Android operativni sistem upozoriti korisnika da će instaliranjem aplikacije sa nebezbednog mesta biti izložen mogućnošću zloupotrebe njegovih podataka, odnosno neovlašćenog pristupa njegovom uređaju.
Pretnje i rizici
„Prva pretnja koja dolazi je pre svega da se na neki način na vaš mobilni telefon instalira nekakav neženjeni softver ili malver, a u nekoj drugoj instanci i neki virus. Šta to konkretno znači? Vi na vašem mobilnom telefonu imate vaše lične i poverljive podatke, često su zapamćene i neke šifre za onlajn plaćanja, da ne govorimo o ličnim snimcima, porukama i drugo. Tako da, u stvari, ljudi koji su na neki način najizloženiji tim pretnjama preko interneta upravo bivaju izloženi zato što je neko došao u posed njihovih podataka, bilo da su to šifre, konkretni podaci sa kreditnih kartica, ili nekakav sadržaj kojim oni mogu dalje biti ucenjivani ili da na bilo koji način njihovi podaci budu zloupotrebljeni“, kaže Marković za Sputnjik.
Naš sagovornik ukazuje da je zbog toga veoma važno podići svest kod korisnika ne samo računara, već i mobilnih telefona, koji takođe mogu biti predmet nekih neželjenih aktivnosti koje mogu da dovedu do gubitka ličnih podataka i njihove zloupotrebe.
Koristiti samo zvanične prodavnice i dobro čitati poruke
Prema Markovićevim rečima, dosadašnja iskustva su pokazala da sve velike kompanije izuzetno vode računa o bezbednosti svojih korisnika i da one aplikacije koje su dostupne preko „Gugl plej stora“ redovno prolaze proveru i vodi se računa da te aplikacije ne budu uzročnik zloupotreba:
„Ali vama se može desiti da skinete neku aplikaciju, pa da u okviru nje imate neka dodatna skidanja. Ljudi najčešće klikću samo ’jes, jes, jes‘, iako dobijaju upozorenje da ako dalje nastave može doći do zloupotrebe. A pošto je vama bitno da recimo vidite neki sadržaj ili igrate neku igricu, pa kliknete ’jes‘ i na taj način u stvari dozvoljavate da vam se kroz aplikaciju, ali ne direktno kroz program same aplikacije nego kroz neku mogućnost, nešto instalira.“
On to ilustruje pitanjem u okviru aplikacije: „Da li dozvoljavate da aplikacija koristi vašu kameru, vaše kontakte i podatke“. Korisnici najčešće takve stvari dozvole, zato što, kako kaže, ne čitaju te poruke ili nemaju svest šta treba, a šta ne treba da kliknu i na taj način sami sebi stvaraju mogućnost da im budu instalirani neželjeni softveri i ugroze im se podaci.
„Apsolutno, ono što je glavna preporuka, jeste da se koriste samo zvanične prodavnice sa kojih će se instalirati aplikacije i da se vrlo pažljivo čitaju poruke koje su ispisane na ekranu. Jer pazite, oni su vrlo vešti, napisaće: ’Ej pazi, virus ti je u Vajberu, brzo klikni ovde da dozvoliš da ti se očisti virus‘. To je vrlo nelogično, a poruka čak i vizuelno izgleda autentično i to je najčešći način kako se ljudi prevare da dozvole nešto što im nije korisno. Zato je jako važno da ljudi koji možda nemaju iskustva, stariji korisnici ili ljudi koji nisu toliko informatički pismeni, da čak i ne klikću ništa dok se ne konsultuju sa nekim u koga imaju poverenja“, savetuje Marković.
