Kako agencija navodi, Kipar je izjavio da neće potpisati predlog Evropske unije za uvođenje sankcija desetini beloruskih zvaničnika ukoliko se države-članice EU ne slože da uvedu ograničenja Turskoj zbog operacija bušenja u istočnom Sredozemlju.
Ova ostrvska država od juna prošle godine pokušava da postigne stavljanje na sankcione spiskove Evropske unije sedam turskih kompanija koje su vadile prirodni gas u ekonomskoj zoni Kipra. Međutim, odluka o ovom pitanju još uvek nije doneta, jer Evropska unija ne želi da stvori žarište napetosti.
Zbog toga Kipar nije podržao uvođenje sankcija Minsku i one ne mogu da budu usvojene, jer je za to potrebna saglasnost svih 27 zemalja saveza. Evropska komisija odbila je da komentariše pregovore po ovom pitanju.
Protesti u Belorusiji
Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe.
Posle toga su brojne države Evropske unije najavile uvođenje sankcija beloruskim zvaničnicima odgovornim za razbijanje mirnih protesta uz pomoć sile. Litvanija, Letonija i Estonija zabranile su ulazak 30 državljana Belorusije na njihovu teritoriju.
Pročitajte još:
