„Pre svega, šta podrazumevam pod spoljnim faktorom: upravljanje spolja, u ovom slučaju i mi i Rusi znamo ko upravlja i odakle – Amerikanci iz centra nadomak Varšave preko čuvenog kanala na Telegramu. Drugi centar je Češka. A onda Litvanija i, na žalost, u Ukrajini stvaraju uporišta kako bi se uticalo na Belorusiju“, rekao je Lukašenko u intervjuu za ruske medije.
Komentarišući proteste u zemlji, Lukašenko je naveo da u Belorusiji nema destabilizacije.
„Ovde je, kako kažete, čisto, uredno, mirno i tako dalje. Ali nedeljom ponekad imamo ljude koji šetaju ulicama. Stoga je ovde odgovor na pitanje: u zemlji nema nikakve destabilizacije i, da nije bilo spoljnog faktora, ni to se ne bi dogodilo“, istakao je Lukašenko.
Predsednik Belorusije saopštio je i da je zemlja pojačala zaštitu državne granice u svim pravcima, osim Rusije.
„Da, u potpunosti, čitavom dužinom, osim Rusije, praktično nemamo granicu sa Rusijom, osim administrativne. I naravno, i dalje je na snazi (jačanje zaštite), čak smo ojačali i granicu u ukrajinskom pravcu. I očigledno ne bez razloga, sudeći po večerašnjim dešavanjima“, odgovorio je Lukašenko na pitanje da li se i dalje jača bezbednost granice zemlje.
Govoreći o pregovorima sa liderima opozicije, predsednik je rekao da sa njima nema šta da razgovara.
„Predsednici ne pregovaraju sa ‘bilo kim’. Stoga ja danas ne znam sa kim ću pregovarati. Ako je to opozicija, a to je najverovatnije ona koja je iznela ova dva programa – sa njima nemam o čemu da razgovaram. Recite, o čemu se može razgovarati?“, rekao je Lukašenko.
Protesti u Belorusiji
Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe.
Pročitajte još:
