„Mojoj zemlji, mojoj naciji, mom narodu je sada potrebna pomoć. Neophodno je da se na ovaj režim, na ovog čoveka koji se očajnički drži za vlast, izvrši međunarodni pritisak. Potrebno je uvesti sankcije protiv ljudi koji naređuju i izvršavaju krivična dela koja predstavljaju kršenje međunarodnih normi i ljudskih prava. Moramo odmah da oslobodimo sve političke zatvorenike i započnemo civilizovani dijalog kako bismo pronašli put da naša zemlja krene dalje“, rekla je Tihanovska na sednici.
Tihanovska je, inače, nakon zvaničnog poraza na predsedničkim izborima u Belorusiji, otišla u Litvaniju.
Belorusija formalno nije član PS SE. Parlamentarna slupština je 16. septembra 1992. godine dodelila status „posebno pozvanog“ Vrhovnom savetu Belorusije. Belorusija je 12. marta 1993. podnela zahtev za članstvo u Savetu Evrope. Međutim, u januaru 1997. godine, Biro PS SE odlučio je da suspenduje status „posebno pozvanog“ prema beloruskom parlamentu, usled čega je obustavljeno razmatranje prijave zemlje za članstvo u Savetu Evrope. Međutim, saradnja Minska i Saveta Evrope nastavlja se poslednjih godina.
Belorusija takođe nije ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Protesti u Belorusiji
Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe.
Pročitajte još:
