Ovo je podatak Kancelarije za Kosovo i Metohiju uz napomenu da se ovaj procenat odnosi na objekte, zemljište, infrastrukturu. Profesor svojinskog prava dr Dušan Čelić sa Prištinskog univerziteta iz Kosovske Mitrovice ovome dodaje da je reč o više od milion katastarskih parcela u vlasništvu Srba.
Restitucija kao lek za srpsku imovinu
„Mislim da Srbija nema velikog prostora da pregovara o svojini. Svojina je svojina i ona se mora poštovati. Tu kompromis ne može da bude u smislu - hajde da drugoj strani nešto poklonimo. Drugim rečima, mora se utvrditi šta je čija svojina,“ naglašava on.
Privatna svojina je masovno uzurpirana, i tu govorimo o hiljadama hektara obradivog zemljišta i više desetina stambenih jedinica, što kuća, što stanova koji su ili uzurpirani ili uništeni.
„I reč je o tome da mehanizam koji je usvojio još Unmik 1999. godine, a koji je nasledila vlast u Prištini, nije bio efikasan za vraćanje imovine vlasnicima. Kada je reč o državnoj i društvenoj svojini samozvane vlasti u Prištini su jednostranim aktima proglasile svu državnu i društvenu svojinu - svojinom takozvane države Kosovo,“ podseća naš sagovornik.
Tu se radi o velikim kompleksima kao što je Trepča, Brezovica, Površinski kopovi, "Elektro-kosmet", "Srbijašume", Aerodrom, Nacionalni park Šar-planina, "Železnice Srbije", "NIS Petrol"... To sve se procenjuje na oko 200 milijardi evra.
„Do sada je u više desetina krugova privatizovano gotovo 90 odsto onoga što se zavalo društvenom svojinom. Sve to je urađeno mimo Republike Srbije i jedan od osnovnih zahteva Srbije u tom pogledu mora da bude povratak u pređašnje stanje (restitucija), svuda gde je moguće, a tamo gde je to neizvodljivo - da se izvrši novčana kompenzacija,“ predlaže dr Čelić.
Treće lice kao izvršitelji preuzetog
Činjenica da se kosovska strana u Briselu obavezala da će doneti zakon o povratku raseljenih trebalo bi da bude uvezana sa svojinskim aspektom jer ljudi se ne mogu vratiti na livadu već samo u svoju kuću.
„Dakle, prvo im se mora omogućiti da vrate svoje imanje, stanove i kuće, ali do sada smo sa Prištinom u tom pogledu imali vrlo negativna iskustva, jer oni preuzmu obavezu a ne ispune je. U tom kontekstu, mislim da u pregovorima mora da se povede računa i o tome šta će biti mehanizam koji će nadgledati izvršenje dogovorenog. I da ukoliko Priština to ne uradi, ta treća strana preuzme na sebe posao,“ napominje naš sagovornik.
Prema podacima Kancelarije za Kosovo i Metohiju privatnu imovinu u vlasništvu Srba i SPC na Kosovu i Metohiji čini 164.664 hektara, što je 15 odsto teritorije Pokrajine, 14 odsto je imovina u vlasništvu privrednih subjekata registrovanih u centralnoj Srbiji, dok oko 30 odsto površine čini imovina u vlasništvu Srbije - državna i društvena.
Albanci su do sada 669 društvenih i državnih preduzeća prodali ili likvidirali. Država Srbija i dalje otplaćuje sve kredite za uložena sredstva na prostoru KiM, a do sada je isplaćeno oko 660 miliona evra kredita. Srbija za te objekte, bilo da je reč o fabrikama ili putevima ima tapiju, odnosno dokument koji jasno pokazuje da je država gradila i ulagala za prostor KiM.
Srbija i dalje plaća
Ovo se odnosi i na aerodrom, drumsku i železničku infrastrukturu, energetsku infrastrukturu, prirodna i rudna bogatstva i druga dobra, kao i o velike privredne subjekte.
Albanci su uzurpirali više od 18.000 srpskih kuća i stanova a naši ljudi ne mogu da se vrate u svoje kuće i zbog toga što su falsifikovanjem dokumenata Albanci postajali vlasnici, i to se uglavnom radilo preko tzv. Agencije za verifikaciju. Zlo-upotrebljavajući sudski sistem, uz dva albanska lažna svedoka, potvrđivali su da je na primer stan Srbina u centru Prištine, koji je proteran, u vlasništvu Albanca koji se kasnije u njega uselio.
Posredstvom Fonda federacije za kreditiranje nedovoljno razvijenih područja i autonomnih pokrajina, kao i tadašnjeg institucionalnog investiranja u periodu od 1966. do 1990. na područje Kosova i Metohije usmereno je oko 4,37 milijardi dolara sa učešćem Srbije u formiranju svih sredstava oko 35,4 odsto ili oko 1,6 milijardi dolara. Fond za razvoj Republike Srbije kao rezultat svojih aktivnosti od 1990. do 1999. godine ima udeo u vlasništvu 155 preduzeća na KiM.
Nakon rata na Kosovu 1999. godine, misija UN-a, koja je tada bila angažovana na Kosovu, registrovala je 42.749 slučajeva oduzete imovine, od kojih 95 odsto bilo u vlasništvu Srba.
