Oni su istakli da su parlamentarni izbori u Crnoj Gori 30. avgusta bili deseti pokušaj opozicije da pobedi Demokratsku partiju socijalista, na čelu sa Milom Đukanovićem i podsetili da u suštini vladajuća stranka nije smenjena od 1945.
Ipak, opozicija je uspela da pobedi, osvojivši 41 mesto u Skupštini.
Oni ističu da postoje određeni razlozi za zabrinutost, pre svega apostrofirajući incidente u Pljevljima, te da je donošenje Zakona o slobodi veroispovesti, koji je vernike ubedio da postoji realna mogućnost konfiskacije crkvene imovine dodatno uzburkao strasti u zemlji, prenosi In4s.
Navode i da je tokom proteklih decenija vladajuća stranka promovisala odvojeni crnogorski nacionalni identitet, usput getoizirajući Srbe.
„Đukanović je često namerno polarizovao biračko telo identitetskim pitanjima, znajući da će tako glasovima Crnogoraca, Bošnjaka, Albanaca i Hrvata obezbediti većinu. Međutim, ovog puta izgleda da mu se polarizacija obila o glavu. Čini se da je crkveni zakon, više nego ikada pre, mobilisao građane da glasaju protiv Đukanovića.“
Osvrćući se na rezultate koje su ostvarile tri pobedničke koalicije, oni posebno apostrofiraju ulogu liste Crno na bijelo (koju predvodi Ujedinjena reformska akcija – URA, koja je građanska i napredna stranka sa snažnim naglaskom na zelene politike), kao i njenog vođe, dr Dritana Abazovića, kojeg veći deo javnosti „slavi“.
Uprkos rizicima, ocenjuju da postoji mnogo razloga koji ulivaju nadu da će ovakav ishod izbora doneti boljitak Crnoj Gori.
„Mirni prenos vlasti nakon tridesetogodišnje vladavine jedne stranke uvek je izazov, posebno zbog činjenice da je ta stranka transformisala zemlju, uspostavljajući svoju nezavisnost uz čvrstu prozapadnu spoljnju politiku. Prvi signali koje je poslala opozicije bili su ohrabrujući jer su se suzdržali od dalje polarizacije situacije i pozvali na smirenost.
Dalje, tri koalicije su se brzo dogovorile oko četiri osnovna principa za novu vladu. Prvo, buduća vladajuća koalicija će ispuniti sve međunarodne obaveze, uključujući i obaveze prema NATO-u. To je takođe potvrdio jedan od lidera DF-a, ističući da odlazak iz Alijanse nije na dnevnom redu. Abazović, lider URA, takođe je mnogo puta podvukao da neće biti povlačenja priznanja Kosova. Drugi princip podrazumeva neophodne reforme koje Crna Gora mora da sprovede kako bi ubrzala svoj put ka EU, i u tom smislu su ključne one koje se odnose na vladavinu prava, odnosno jačanje i depolitizacija institucija, te odlučna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Dogovorena je vlada sastavljena od eksperata, kao trećeg principa, koja po mišljenju trojice lidera može najbolje odgovoriti na trenutnu, krajnje zabrinjavajuću, političku i ekonomsku situaciju u zemlji. Konačno, nova vlada biće u potpunosti posvećena poštovanju Ustava i sprovođenju zakona, izmenama i dopunama svih diskriminatornih zakona, uključujući i Zakon o slobodi veroispovesti. Manjine su takođe pozvane da učestvuju u radu buduće vlade.
Smatraju da će pravi izazov za opoziciju biti izbegavanje tri iskušenja.
„Prvo, možda postoji iskušenje da DPS kupi ili kooptira nekog poslanika opozicije da promeni stranu, uz podsećanje da ne bi bilo prvi put da DPS to uradi. Drugo, mogli bi da padnu u iskušenje i nastave klijentelističke i nepotističke prakse DPS-a, te da umesto da demontiraju sistem koji je zarobio državu, i oni sami učine isto. Treće, biće neophodno izbegavati beskrajne prepirke oko identitetskih pitanja, koja polarizuju društvo i imaju malo uticaja na poboljšanje života ljudi.“
Zaključili su da bi međunarodna podrška i angažovanje mogli pomoći zemlji da izbegne zamke i opasnosti povezane sa okončanjem višedecenijske vladavine jedne partije, te da bi, ako ovaj proces uspe u Crnoj Gori, on mogao bi poslužiti i kao primer kako postupati sa drugim takvim režimima u susedstvu.
Pročitajte i:
