Iz te NVO naveli su da bi to trebalo da se sprovede u cilju sprovođenja izbornog procesa do kraja i „izbegavanja obesmišljavanja narodne volje, koja je jasno iskazana na izborima“.
Kako su saopštili, od tog momenta, pa najkasnije 30 dana od prve sednice novog parlamenta predsednik mora da predloži mandatara na sednici na kojoj bi se glasalo o izboru nove vlade Crne Gore.
„Ukoliko bi se predsednik Crne Gore oglušio o ovaj dokument i činjenicu da je obezbeđena skupštinska većina, ušao bi u zonu direktne opstrukcije demokratije i opstrukcije sprovođenja izborne volje naroda što bi bio svojevrstan presedan i krivično delo protiv izborne volje. Da zaključimo, ako se budu poštovale jasno propisane zakonske procedure, Crna Gora bi trebalo da dobije novu vladu najkasnije 51 dan od održavanja izbora, odnosno ne kasnije od utorka, 20. oktobra 2020. godine. Sve drugo, odnosno prolongiranje ovog roka, bilo bi grubo kršenje Ustava i zakona od strane administracije koja je izabrana tokom prethodne vlade, predsednika Skupštine i predsednika Crne Gore. Naravno, ovo može i ranije da se dogodi, već krajem septembra, ukoliko bude odgovornosti u najvećoj opozicionoj partiji i lideru opozicije koji obavlja funkciju predsednika Crne Gore“, ističu u „Ne damo Crnu Goru“.
Pojašnjavajući proceduru, iz te NVO ističu da nakon objavljivanja preliminarnih rezultata izbora, Državna izborna komisija (DIK) ima rok od 15 dana da obavi sve uvide, odgovori na sve primedbe i da u Službenom listu Crne Gore objavi konačne rezultate izbora najkasnije 15 dana od dana njihovog održavanja. Kako su izbori održani 30. avgusta, to znači da Komisija mora da objavi konačne rezultate najkasnije 14. septembra.
Pozivi za novu skupštinu novim poslanicima se dostavljaju sutradan, dan nakon objavljivanja konačnih rezultata, a predsednik Skupštine prethodnog saziva (u ovom slučaju Ivan Brajović) mora sazvati novu skupštinu na kojoj se verifikuju mandati najkasnije pet dana od dostavljanja poziva novim poslanicima.
