Britanski prirodnjački muzej uklanja Darvina zbog - rasizma

Direktori londonskog Prirodnjačkog muzeja pregledaju zbirke koje bi se mogle smatrati „problematičnim“, što bi, u najboljem slučaju moglo da dovede do preimenovanja, a u najgorem do uklanjanja određenih zbirki, objavio je londonski „Telegraf“, pozivajući se na interne dokumente muzeja.

Darvin – učesnik kolonijalističkih ekspedicija

Artefakti koje je za sobom ostavio otac teorije evolucije, Čarls Darvin nalaze se na udaru uprave, jer je njegova ekspedicija na ostrva Galapagos, prema najnovijem tumačenju u duhu vremena, bila jedna od britanskih „kolonijalističkih naučnih ekspedicija“.

„U svetlu pokreta Blek lajvs meter i nedavnih antirasističkih demonstracija širom sveta, muzej preispituje nazive prostorija, kolekcija, kao i statue kako bi iskorenio sve ono što „može da nanese uvredu. Veliko krilo muzeja zove se po Darvinu, a njegova statua krasi glavnu muzejsku prostoriju“, navodi se u jednom od dokumenata do kojih je došao „Telegraf“.

Drugi dokument je izveštaj jednog od kustosa u kome se tvrdi da muzejska postavka legitimiše rasističku ideologiju – kolekcije, prema ovom dokumentu zbog toga moraju biti „dekolonizovane“. Putovanje Darvina i kapetana Roberta Ficroja brodom „Bigl“ do Južne Amerike, prema ovom dokumentu, poslužilo je „omogućavanju veće britanske kontrole“ – koja je, u očima nekih veoma uvredljiva.

​

Na meti se može naći i statua s obzirom na rasne teorije ovog naučnika, a u pitanje je doveden i doprinos botaničara Džozefa Benksa, koji je na putovanja išao sa kapetanom Džejmsom Kukom. Isti kustos je u svom izveštaju naglasio da se na svodovima jedne od sala muzeja nalaze slike pamuka, duvana i čaja, „biljaka koje su britanskoj ekonomiji (u vreme kolonijalizma) davale zamajac“.

​

Na udaru se nalazi i zbirka znamenitog švedskog prirodnjaka Karla Linea, koji je prvi klasifikovao biljke po latinskim nazivima. To bi, kako misle u muzeju, za neke moglo da bude uvredljivo jer se gube autohtoni nazivi biljaka.

„Pokret Blek lajvs meter pokazao je da moramo učiniti više i brže delovati. Želimo da učimo i obrazujemo se, prepoznajući da su razumevanje i svest o inkluziji od velike važnosti“, napisao je u uputstvu za osoblje direktor Prirodnjačkog muzeja Majkl Dikon.

Pokušaj ponovnog pisanja istorije

Korisnici društvenih mreža ostali su zatečeni namerama uprave muzeja.

​

„Sada dekolonizuju muzeje. Mislili ste da će stati kod spomenika?“, napisao je na Tviteru stručnjak za društvene mreže, konzervativac Jan Majls Čeong.

Neki su događaje uporedili sa „1984“ Džordža Orvela navodeći da „levičari“ pokušavaju da „celu istoriju iznova napišu tako da odgovara njihovom egu“.

Korisnik Tvitera iz Nju Hempšira događaje u prirodnjačkom muzeju komentarisao je:

„Oni doslovno žele da izbrišu istoriju, a ne da je čuvaju kako je više ne bismo ponovili“.

Pročitajte još:

• Turska proterala Darvina iz škola
• Kornjače nisu najdugovečnije na planeti: Pojedini stanovnici mora nikad ne umiru /video/
• Paralelna evolucija: Životinje koje se mogu takmičiti sa ljudima /video/