„Ponekad reagujemo prekasno, a naše mere su nepotpune i ne ostavljaju nikakav utisak na društvo ili ljude na vlasti“, rekao je Linkevičijus u intervjuu za „Fajnenšal tajms“.
Likevičijus je istakao da Evropa treba da pruži „značajnu i opipljivu“ pomoć beloruskoj opoziciji, koja je i sama dokazala pokazatelje aktuelne unutrašnje podele, otkrivanjem metoda usmeravanja gotovine i pomoći odgovarajućim pojedincima.
Linkevičijus je upozorio da će, ako zemlje EU „ne budu verne svojim nacionalnim obavezama“, to će uništiti njihove sopstvene temelje.
Prema njegovim rečima, inertnost Evropske unije u situaciji sa Belorusijom „podriva“ spoljnopolitički autoritet saveza.
Litvanski ministar takođe je pozvao „da se podrži demokratija“ u Belorusiji i odupre uticaju Rusije.
Litvanija je ranije već odobrila plan pomoći stanovnicima Belorusije.
Litvanski ministar se u petak sastao sa liderima beloruske opozizije Pavlom Latuškom i Andrejem Sanjikovim sa kojima je razgovarao o međunarodnoj reakciji na situaciju u Belorusiji.
Protesti u Belorusiji
Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe.
Pročitajte još:
- Lukašenko optužio Poljsku, Češku, Litvaniju i Ukrajinu da rukovode protestima u Belorusiji
- Ministar odbrane Belorusije: Spasli smo zemlju od bezakonja i samovolje
- Lukašenko persona non grata u baltičkim državama