00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
VESTI
13:30
30 min
VESTI (repriza)
16:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Drvene kuće, jedinstvene crkve i dvorac: Šta videti na krajnjem severu Rusije?
Vitalij Kovaljčuk
Jugoistok Arhangelske oblasti je odlična destinacija za putovanje u doba virusa korona – živopisan je, a nema mnogo ljudi. One koji se ne boje dalekih predela, čeka lepota severne prirode, uski koloseci prekriveni močvarom, stare drvene kuće, jedinstvene crkve, dvorac nekada popularnog lokalnog umetnika.
U kući umetnika nordijskog karaktera
Arhangelska oblast je najveća u evropskom delu Rusije. Turistički centri su Arhangelsk, Solovki i Kenozerski nacionalni park. Postoje i druga mesta na kojima možete uživati u prirodi i posetiti spomenike arhitekture.
Pogled na Severnu Dvinu, Vitalij Kovaljčuk
Pored sela Krasnobork, koje je na 60 kilometara od grada Kotlas, nalazi se kuća umetnika Aleksandra Borisova. U sovjetska vremena na njega su zaboravili, ali početkom 20. veka je bio jedan od najpoznatijih ruskih slikara.
Potiče iz seoske porodice. Kada je završio Umetničku akademiju u Sankt Peterburgu, celokupnu svoju umetnost je posvetio severu Rusije. Slikao je arktičke pejzaže dok je učestvovao u nekoliko ekspedicija.
Njegova dela, koja su nastala tokom putovanja na Koljsko poluostrvo (oko 150 studija), kupio je Pavel Tretjakov za 8.000 rubalja, što je tada predstavljalo veliku sumu novca. Za ove slike je izdvojio posebnu salu u svojoj galeriji. Ovakvu čast nije imao nijedan mladi umetnik – Borisov je tada imao 28 godina.
Kuću je sagradio 1903. godine pored kanala Severna Dvina. Kuća je spoj staroruskog i modernog stila. To je jedini sačuvan dvorac sa kraja 19. i početka 20. veka u Arhangelskoj oblasti.
Severna Dvina i njene malobrojne crkve
Na 25 kilometara odavde nalazi se Permogorje. Naseljena mesta ovog tipa su tipična za ruski sever: veliko selo je u sredini, a nekoliko manjih sela se nalaze oko njega. Biseri Permogorja su Georgijevska i Voskresenska crkva na obali Severne Dvine.
Georgijevska crkva je od drveta i napravljena je 1666. godine. Hram ima tri kupole, u odnosu na pet koliko je najčešće u crkvama sa takvim tipom krova.
Voskresenska crkva je 100 godina mlađa i veća, jer je Permogorska župa dugo bila najveća u tom regionu.
Simboli tog kraja
Na 30 kilometara od Permogorja nalazi se selo Čeverkovo. Njegov simbol su dve drvene kuće sa kraja 19. veka, koje su obložene malim rustičnim daskama. Kuće su sagradila braća Gusev i danas se koriste kao stambeni objekti.
U tišini
Sledeća stanica je seoce Avnjugski. Tamo počinje jedna od malobrojnih aktivnih pruga uskog koloseka, koju su sagradili 1958. godine kako bi transportovali drva.
Sledeća stanica je seoce Avnjugski. Tamo počinje jedna od malobrojnih aktivnih pruga uskog koloseka, koju su sagradili 1958. godine kako bi transportovali drva.
U Poperečku živi oko sto ljudi. Stanovnici turistima izdaju smeštaj i spremaju nacionalna jela. Jedna od atrakcija je zamena pragova na uskom koloseku železnice.
Na tri kilometra od Poperečka nalazi se unikalan primer drvene arhitekture: Troicka crkva i zvonik, podignuti 1748. godine. Ovde se nalazio Soezerski manastir sagrađen krajem 16. veka, koji je bio aktivan do tridesetih godina 20. veka. Monasi su oko manastira posadili borove. Najstarije drveće ima više od 200 godina.
S obzirom da su ovi krajevi mnogo udaljeni od savremene civilizacije, ovde se i dalje voze sovjetski automobili. Vlasnici raritete čuvaju i održavaju.
U Poperečk treba doći kako bi uživali u zalasku sunca, sakupljali pečurke ili šumsko voće, disali svež vazduh ili jednostavno uživali u tišini.
