Aleksandar Huršudov, ekspert ruske Agencije za informacije o nafti i gasu, uverava da Evropa ne treba da brine o energetskoj bezbednosti i stabilnosti isporuka, s obzirom na to da je Rusija pouzdan partner.
„Evropa nema razloga da brine. Moj odnos prema evropskim potrošačima gasa nije najbolji, jer su oni nesavesni partneri, ali nemaju čega da se plaše. Nekada je tržište gasa bilo u potpunosti lokalno, a gas se mogao dobiti samo iz Rusije. Amerika je bila zatvorena i nije mogla da isporučuje ništa van svoje zemlje. Evropa je koristila svoj gas, ali kada je ponestalo — ona se zamislila i sada već postoji evropsko tržište gasa. Rusija je ubedljivo najmoćniji snabdevač gasom, ali takođe je uključena i Severna Afrika, Mediteran je sada postao aktivniji i Amerika sa svojim tečnim prirodnim gasom. Odnosno, tržište gasa dobija svetske razmere, a to je dobro za potrošače, jer ne postoji opasnost da će iko ostati bez gasa — kupiće ga na drugom mestu. Sada glavnu ulogu igra cena“, kaže Huršudov za Sputnjik.
„Gasprom“ je počeo projektovanje gasovoda „Snaga Sibira 2“ po naređenju predsednika Rusije Vladimira Putina, a cilj projekta je da se poveže infrastruktura za prenos gasa Zapada i Istoka Rusije, stvori baza za razvoj gasifikacije Sibira i otvore nove mogućnosti za izvoz gasa u Kinu.
Kapacitet tog gasovoda, kojim će se ruski gas prebacivati preko Mongolije u Kinu, trebalo bi da iznosi 50 milijardi kubnih metara godišnje.
Šef „Gasporima“ Aleksej Miler je podsetio da je nedavno potpisan memorandum sa vladom Mongolije o otvaranju zajedničkog preduzeća za realizaciju projekta transportnog gasovoda preko republike.
Podsetimo, projekt „Snaga Sibira“ završen je prošle godine, izgradnja je trajala pet godina, a vrednost projekta procenjuje se na oko 400 milijardi dolara.
„Snaga Sibira 2“ otvara nove mogućnosti za Rusiju
Resursna baza „Snage Sibira 2“ su nalazišta u zapadnom Sibiru, gde se, u stvari, proizvodi gas za snabdevanje Evrope. Glavni adut ovog projekta je, kako navode eksperti, to što sada ne treba ništa razvijati, s obzirom na to da je resursna baza spremna. Za razliku od prve „Snage Sibira“, gde je bilo potrebno krenuti od nule i razvijati nalazišta, sada je potrebno samo povezati nov cevovod.
Na pitanje šta objedinjavanje gasnih sistema dva dela sveta znači za Rusiju, Huršudov kaže da to donosi više mogućnosti.
„Rusiji ne odgovara da sav svoj gas isporučuje samo Kini. Diversifikacija je veoma važna. A šta ako Kina počne da pravi probleme? Ako smo na velikom tržištu, dobar smo i pouzdan snabdevač gasa, zašto bismo onda imali jedno prodajno mesto kada ih možemo imati deset? Rusija je zainteresovana da isporučuje gas svima koji žele da ga kupe, pa sada ubrzano radimo na nalazištima gasa na Jamalu i Sahalinu. A što se tiče dugoročnih sporazuma sa evropskim državama, neumorno ponavljam da bi ih trebalo smanjiti. Sada potrošači ne bi trebalo da se plaše da će ostati bez gasa, jer postoji tržište. Stoga, dugoročno treba zaključivati ugovore na samo polovinu obima ponude, jer će to biti isplativije i za potrošača, pa čak i za dobavljača. ’Gaspromu‘ zavrću ruke na evropskim sudovima — prvo zaključe dogovor, a potom na sudu obaraju cenu. S takvim partnerima je bolje ne raditi. Hoćete da postavljate žestoke uslove? Postavljajte ih nekom drugom“, izričit je Huršudov.
Podsećajući na transnacionalni gasovod „Jamal-Evropa“, kojim se ruski gas doprema u Zapadnu Evropu, ekspert dodaje da su svi ruski gasovodi usmereni u jednom pravcu — od severoistoka ka jugozapadu, ali da se sada stvari menjaju.
„Sada kada se pojavila Kina, kada postoji čak i prilika da se u perspektivi preko Avganistana izađe na Indiju, onda je potrebno imati mogućnosti za manevrisanje tokovima gasa, inače je nemoguće raditi na širokom tržištu. Tržište više nije lokalno, već globalno. Na njemu morate manevrisati. Samo Evropa nam više nije dovoljna“, ocenio je Huršudov.
Potrošnja gasa u Kini raste ludačkim tempom
Huršudov napominje da je u trenutnim uslovima ovo veliki projekat, koji će pokrivati oko sedam odsto kineske potrošnje, a da potrošnja u toj zemlji neprestano raste.
„Kina nije toliko zanimljiva zbog onoga što je sada, već zbog onog što će to biti za 10 godina. Njena potrošnja gasa raste ludačkim tempom. Samim tim, imati mogućnosti za dostavljanje dela zaliha gasa Kini je veoma dobro za Rusiju. S druge strane, po mom mišljenju, Rusija ne bi trebalo da povećava proizvodnju gasa. Cene su relativno niske i neće se mnogo zaraditi. Moramo voditi umerenu politiku, a ne da se borimo za svaki ugovor, a možemo da budemo spokojni — naši troškovi proizvodnje su najniži i otuda imamo atraktivne cene. Sve treba rešavati na normalnim pregovorima“, ističe Huršudov.
