Kako je objasnio, reč je o socijalno-ekonomskom sporazumu koji ne menja svetsku političku scenu već daje impuls razvoju regiona.
„Moguće je da će zahvaljujući tom dogovoru biti skinuta pitanja koja se tiču ograničenja protoka srpske robe na teritoriju Kosova, što je bila jedna od najvećih prepreka normalizaciji odnosa. Bez uspostavljanja dijaloga u toj sferi apsolutno je nemoguće da se govori o zbližavanju pozicija po spoljnopolitičkim pitanjima“, rekao je on.
Sa druge strane, vodeći naučni saradnik Evropskog instituta Ruske akademije nauka (RAN) Pavel Kandelj obratio je pažnju na to da je Tramp „uspeo da izvuče“ od svojih partnera sporazume koji se tiču Izraela, „pre svega za svoju predizbornu kampanju“.
„Naravno, to se može smatrati nekom vrstom ustupka sa strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića, mada to nije mnogo koštalo Beograd, jer Srbija i Izrael su i do sada imali prijateljske odnose“, objasnio je.
Namerno uključivanje priznanja u sporazum
Prema rečima Kandelja, Amerikanci su „u početku namerno uključili u sporazum priznanje nezavisnosti Kosova od strane Beograda, kako bi pokazali, da Vašington to očekuje od srpske strane“.
Docent katedre za istoriju južnih i zapadnih Slovena na Istorijskom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta Vladimir Putjatin smatra, da iza pokušaja primoravanja Beograda da prizna nezavisnost Kosova stoje pre svega SAD.
„Rešenje kosovskog problema ponovo brine Vašington. Prvi razlog je što je Donaldu Trampu pred izbore potrebna bar neka pobeda na diplomatskom polju. S obzirom da je Vučić već izjavio da neće priznati nezavisnost Kosova, bilo kakav napredak u pregovorima će za administraciju američkog predsednika predstavljati političku pobedu Trampa i njegovog tima“, rekao je ekspert.
Drugi motiv SAD je finansijska dobit zbog posredništva između Beograda i Prištine, ocenio je Putjatin.
„Pregovori su verovatno vodili ka tome da Srbija ne ometa SAD u njihovom potpunom prodoru na Kosovo i region u celini. Cilj Vašingtona je da tamo ima dominaciju, kako bi iskoristio tu teritoriju za razvoj tranzitnih puteva“, objasnio je analitičar.
Prema njegovim rečima, priznanje nezavisnosti Kosova od strane Beograda bi dozvolilo američkim kompanijama da legalizuju svoju delatnost u tom kraju i da od njega značajno zarade. „Amerikanci su ranije u taj region već investirali novac“, dodao je ekspert.
„Natezanje konopca“
Još jedan susret predstavnika Beograda i Prištine je planiran za 7. septembar, doduše ovog puta u Briselu. Kako su pojasnili u Evropskoj uniji (EU), u pregovorima će učestvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer takozvanog Kosova Avdulah Hoti, a takođe i predsednik diplomatije EU Žozep Borel i specijalni predstavnik EU za dijalog Prištine i Beograda Miroslav Lajčak.
Vladimir Putjatin smatra, da pozicija EU na kosovsku temu „ima pragmatičnu pozadinu“.
„Brisel je zainteresovan u razrešavanju kosovskog konflikta, jer na taj način želi da niveliše negativne posledice raspada Jugoslavije, kada je u EU krenula reka migranata iz regiona. Pritom, postoje i određeni ekonomski interesi, pre svega želja za širenjem saradnje sa regionom“, navodi analitičar.
Putjatin prognozira, da će se strane na predstojećem sastanku u Briselu dotaći ekonomskih pitanja.
Evropskim kolegama „će biti lakše da u toj sferi od Vučića dobiju neki ustupak, pošto Srbija i EU imaju tešnje veze, nego Amerika“, smatra ekspert. Obratio je pažnju da je sada „najslikovitije uočeno sučeljavanje stavova Vašingtona i Brisela o kosovskom pitanju“.
„To je na neki način natezanje konopca – borba za uticaj u regionu. Ko će za sebe dobiti veću naklonost – EU ili SAD. Evropska unija ne planira da Kosovo prepusti SAD na potpunu kontrolu, s obzirom na to da su u poslednje vreme odnosi Amerike u Evropske unije veoma nategnuti“, tvrdi on.
Sličan stav ima i Pavel Kandelj – i on prognozira da će u perspektivi Brisel i Vašington „nastaviti pritisak nad Beogradom kako bi priznao nezavisnost Kosova“.
„Pritom, moguće je da će Vučić, učiniti neke ustupke na temu Kosova. Međutim, tema priznanja nezavisnosti takozvanog Kosova će najverovatnije ostati da visi u vazduhu“, zaključio je Putjatin.
