Naučnici iz Australije, Belgije, Nemačke i Rusije su izučavali strukturu mozga 11 ruskih kosmonauta, koji su u proseku proveli 171 dan u nizu na Međunarodnoj kosmičkoj stanici. Tri puta su svakom od kosmonauta uradili magnetnu rezonantnu tomografiju (MRT) mozga, jednom pre poletanja u kosmos i dva puta posle povratka na Zemlju.
Metoda neurovizualizacije je omogućila identifikovanje strukturnih i funkcionalnih promena na mozgu nakon leta u kosmos.
Kao rezultat dugog boravka u bestežinskom stanju, raspodela sive i bele mase mozga se menja, dok se komore mozga povećavaju kao i cerebrospinalna tečnost.
Prema mišljenju naučnika, na ovaj način se nervni sistem adaptira na bestežinsko stanje i pojačava pritisak na oblasti mozga, koje odgovaraju između ostalog i za pokrete. Navodi se još i da se svi pokazatelji vraćaju u normalu posle sedam meseci boravka na Zemlji.
