„Sada se u nas od detinjstva usađuje želja za nekom vrstom nezadrživog konzumiranja – želja da se sve postigne, da se sve proba. I mi sa tom svojom željom ogromnom brzinom jurimo ka sopstvenoj propasti. Potrošnja je van granica zdravog razuma. Seli smo za sto, odavde odlomimo, odande otpijemo i na kraju smo ceo sto uništili, a zapravo ništa nismo pojeli“, rekao je Šojgu.
Kao primer je naveo krivolovce koji u rezervatima postave i po 400 zamki za sibirske mošusne jelene.
„Pritom, to su zamke od nerđajućeg čelika, koje se ne razlažu. Da li je onaj koji ih je postavio u stanju da svakodnevno proverava svih 400 zamki na terenu od 50 do 70 kilometara? Ne proverava ni 10 odsto. Dalje – životinja se uhvati u zamku i strada. I to ne samo mošusni jeleni. Može i snežni leopard koga spasavamo od potpunog izumiranja. A onda sednemo i razgovaramo: šta sad da radimo? Hajde da pojačamo stražu? Hajde!“, ispričao je Šojgu.
