U okolnostima koje je donela pandemija virusa korona, teško je zamislivo održavanje Sajma knjiga u halama Beogradskog sajma. Gužva, loše provetren sajamski prostor, bezbroj susreta čitalaca, izdavača, pisaca ne uklapaju se u predstavu o zdravstveno bezbednom ponašanju.
Istovremeno, slabija poseta koja se s pravom očekuje zbog straha ljudi od zaraze, izostanka međunarodnih gostiju i drugih mera uslovljenih pandemijom, ne idu u korist izdavačima, posebno onim manjim, kojima bi učešće na takvom Sajmu knjiga, u finansijskom smislu, donelo više štete nego koristi.
Ipak, da li su ovo dovoljno jaki razlozi da se Sajam knjiga u Beogradu ne održi? Mogu li dobre ideje, dobra volja i ljubav prema knjizi biti dovoljan pokretač i za izdavače, i za pisce, i za sve one koji učestvuju u organizaciji Sajma knjiga u Beogradu, da se on održi i ove godine, da zadovolji i zdravstvene, i finansijske potrebe svih učesnika, a možda čak i da donese čitaocima neka nova iskustva? Može li Beograd u oktobru biti „Grad knjige“?
O tome smo razgovarali s izdavačima Dejanom Papićem, vlasnikom izdavačke kuće „Laguna“ i predsednikom Udruženja izdavača i knjižara Srbije, direktorom „Čigoja štampe“ i predstavnikom samostalnih izdavača Žarkom Čigojom, kao i sa Zoranom Hamovićem, vlasnikom „Klija“ i predsednikom Udruženja profesionalnih izdavača Srbije.
Novac kao glavni neprijatelj knjiga i čitanja
Kao datum kada se očekuje konačna odluka o tome da li će Sajam knjiga ove godine biti održan, označen je 15. septembar. U proteklim mesecima predstavnici reprezentativnih izdavačkih udruženja nekoliko puta su se sastali sa članovima Odbora za organizaciju Sajma knjiga u Beogradu, preduzeća „Beogradski sajam“, Grada Beograda i Ministarstva kulture Srbije.
Tome je prethodilo pismo izdavača nadležnima povodom učešća na Sajmu, u kojem su tražili, pre svega, niže cene zakupa sajamskog prostora i niže cene ulaznica za posetioce, kao i da ulaz na Sajam bude besplatan za penzionere i đake. Zatražili su, takođe, da se predstavnici izdavača vrate u Odbor za organizaciju Sajma knjiga.
Iz Odbora je poručeno da postoji razumevanje za potrebe izdavača, ali da bi ispunjenje njihovih zahteva preduzeće „Beogradski sajam“ dovelo do bankrota.
„Jasno nam je da ove godine Sajam knjiga neće imati ni približno jednaku posetu kao prethodnih godina, a ako tome dodamo i ekonomsku krizu koja je već nastupila, sasvim je jasno da je nemoguće za izdavače da nastupe na Sajmu pod istim ekonomskim uslovima kao i prošle godine, odnosno da cene zakupa sajamskog prostora ne budu prilagođene novonastaloj situaciji. Mi to očekujemo od ’Beogradskog sajma‘, ali nisam siguran da smo naišli na dovoljno razumevanja. Ono u šta sam siguran, jeste da se o tome nije dovoljno razgovaralo“, kaže u razgovoru za Sputnjik Dejan Papić.
Sajam knjiga u decembru — poslednja slamka spasa
Komentarišući jedan od predloga koji se mogao čuti tokom proteklih petnaestak dana, a to je da se Sajam knjiga ove godine održi u decembru, pred novogodišnje praznike, Dejan Papić ocenjuje da je to samo „poslednja slamka spasa“ ako se ima u vidu da se u tom periodu očekuje susret dva virusa — sezonskog gripa i kovida.
„Na prvi pogled reklo bi se da je kraj decembra, period kada se inače održava Novogodišnji vašar, možda i pravi trenutak za kupovinu knjiga. Nisam siguran, ipak, da bi po takvim vremenskim prilikama, uz mnoštvo knjižara koje već postoje i blizu su većini kupaca i čitalaca, ljudi išli do Sajma. Možda je bolje ne raditi stvari na silu, nego sačekati bolja vremena, odnosno sledeću godinu i organizovati Sajam knjiga kako dolikuje — ako govorimo o prostoru na kojem smo ga do sada organizovali“, konstatuje Papić.
Bez zdravlja se ne može, s novcem se mora, a šta je sa kulturom?
Žarko Čigoja se kategorički protivi održavanju Sajma knjiga u tradicionalnoj varijanti ukoliko se epidemija potpuno ne stiša u oktobru. Ipak, naglašava on, zdravstveni i finansijski kriterijum nipošto ne treba da budu jedini kada je reč o Sajmu knjiga.
„Niko ne govori o kulturološkom aspektu. Šta ćemo s onim izdavačima koji nisu komercijalni, to su važni projekti, malotiražni, ali bitni da se pokažu javnosti Srbije, Balkana i Evrope upravo na taj način, na Sajmu knjiga“, kaže Žarko Čigoja.
On podseća da su za vreme Velike depresije u Americi u prošlom veku preživele samo tri privredne grane — grafička industrija, industrija zabave (odnosno sinemaskop) i industrija brze hrane.
„Dakle, čovek mora da čita, da se zabavi i da jede. Mislim da će se scenario razvijati u sličnom pravcu, s tim što sada imamo nove tehnologije koje se mogu iskoristiti za odbranu knjige“, kaže Žarko Čigoja.
Virtuelni sajam knjiga — da li je to moguće?
Zoran Hamović ukazuje na to da je danas najintenzivnija vrsta promocije elektronska, koja se može iskoristiti i kada je reč o odbrani knjiga i čitanja.
„Danas ne morate da idete u Frankfurt da biste videli izdavače, agente i potpisali ugovor, to se sve završava elektronski. Kada je reč o kulturnim programima, virtuelni prostor je mnogo kreativniji, interesantniji, provokativniji, nudi nove vidove komunikacije, predstavljanja knjiga, tribina, profesionalnog usavršavanja“, napominje Zoran Hamović.
Ipak, naš sagovornik smatra da je to samo pomoćno sredstvo i da nikako ne treba da postane primarno.
„To može da bude proteza, nešto što nam omogućava da prevaziđemo trenutne probleme, ali nikada ne može da zameni ljudski kontakt uživo. Stoga je Sajam važan kao mogućnost da se ljudi sastanu na jednom mestu i ako im to ukinete, ukinuli ste im ne samo ljubav prema knjizi, nego i jednu vrstu kulturne provokacije koju takva atmosfera daje“, naglašava Hamović.
I Dejan Papić smatra da onlajn prezentovanje i prodaja knjiga, iako odavno funkcionišu i kod nas, ne mogu biti zamena za Sajam knjiga.
„Ljubitelji knjige se raduju Sajmu, druženju s piscima, izdavačima. Bilo je ideja da se napravi sajt Sajma knjiga, ali nema vremena za to do kraja oktobra. Kako bi izgledao taj virtuelni sajam i da li bi zaista svi čitaoci išli i gledali knjige na tom sajtu? To ne može biti zamena! Sajam kakav smo navikli treba da postoji, kao i svi drugi sajmovi u svetu. On je dobar, iako se može raditi na njegovom poboljšanju“, ocenjuje Papić.
Internet bi, ipak, mogao poslužiti kao platforma za susrete čitalaca s inostranim piscima, prevodiocima i izdavačima, kao i za tribine koje su jedan od zaštitnih znakova Sajma knjiga.
„I ako budemo imali Sajam knjiga, a ne budemo imali strance, onda je nužno upravo to. Ova situacija će potrajati i nateraće mnoge da preoblikuju aktivnosti, ma koliko one minimizirale i obarale prihode“, naglašava Žarko Čigoja.
Festival knjige na ulicama i trgovima
Naši sagovornici se slažu da bi održavanje Sajma knjiga izvan sajamskih hala moglo biti jedno od dobrih rešenja za ovu godinu, pa možda čak i smernica za razvijanje ove manifestacije u budućnosti.
Prema mišljenju Žarka Čigoje, Beograd je idealan grad za održavanje festivala knjige na ulicama i trgovima, a sličnog mišljenja je i Zoran Hamović, koji kaže da bi jedan od uzora za takvu manifestaciju mogao biti i model Frankfurtskog sajma knjiga koji je, u želji da „izađe iz sopstvene kutije“, odabrao razne tačke svog urbanog prostora kao mesta za okupljanje autora, izdavača i publike.
Dejan Papić kaže da njegova izdavačka kuća i lanac knjižara već pripremaju aktivnosti za period kada se tradicionalno održava Sajam knjiga, ali se slaže s tim da bi uključivanje i drugih lanaca knjižara i izdavača u Srbiji u organizovanje svojevrsnog festivala knjige moglo da bude spasonosno za ovogodišnju manifestaciju.
Za realizaciju takve ideje je, kako ističe naš sagovornik, neophodna, pre svega, podrška Grada Beograda, kao osnivača Sajma knjiga.
„Grad bi mogao da zna koje prostore može da ponudi za to, na koji način da organizuje da ta dešavanja budu bezbedna za publiku. U to, naravno, treba da budu uključeni i izdavači, jer oni će izneti sve te ideje, oni dočekuju pisce, znaju šta publika želi. U svakom slučaju, niti mi sami možemo bez grada, niti grad može bez nas. Za sada, ta komunikacija nije uspostavljena, bilo bi veoma dobro da se uspostavi“, kaže Papić.
Na pitanje šta će se dogoditi ukoliko ove godine potpuno izostane Sajam knjiga u Beogradu, Žarko Čigoja upozorava:
„Ako ne odbranimo knjigu, imaćemo sudbinu glavnog junaka knjige Žila Verna ’Pariz u 20. veku‘. Knjiga je tu glavni junak i nestala je u Parizu. Beograd — grad knjige, možda je to i parola kojom treba braniti knjigu ovde. Grad ima strateški interes, Sajam knjiga je njihova najveća manifestacija, nema ništa ni bolje, ni veće, ni glamuroznije od toga. Imamo i ogroman potencijal intelektualaca i pisaca, ljudi s univerziteta. Postoje i njihove ideje, videćemo šta možemo uraditi i kako možemo uključiti te institucije da bismo omogućili čitaocima u Srbiji da se raduju knjigama“, zaključuje Žarko Čigoja.
