On je naveo da Ukrajina nije i nema nameru da se bavi bilo kakvim podrivanjem situacije u Belorusiji.
Kuleba dodaje, iako Rusija tako nešto nije saopštila, da je Moskva već uputila u Belorusiju neke svoje snage i da je spremna da ih pošalje još. Kako kaže, pokušaj Moskve da ih predstavi kao ukrajinske ekstremiste predstavlja - jeftin trik.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je ranije objavio je da je u Rusiji formirana rezervna jedinica snaga bezbednosti za pomoć Belorusiji, koja će biti upotrebljena ukoliko bude potrebno. Ruski lider istakao je da je to učinio na inicijativu beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka. Predsednik je podsetio da Moskva ima obaveze prema Minsku u oblasti bezbednosti u okviru Savezne države i ODKB.
Beloruski ministar unutrašnjih poslova Jurij Karajev je krajem avgusta rekao da na teritoriji Belorusije nema nijednog ruskog vojnika ili pripadnika garde.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je ranije danas da Moskva ima informacije da se sa teritorije Ukrajine vode aktivnosti u cilju destabilizacije situacije u Belorusiji.
„Postoje potvrđene informacije da se takve (destruktivne) aktivnosti vode sa teritorije Ukrajine. Tamo su aktivne i (organizacija) 'Trozubac Stepana Bandere', postoji i S14 (organizacija ukrajinskih nacionalista), nacionalni korpus, Desni sektor (zabranjen u Rusiji). Sve te strukture su aktivno uključene u izazivanje radikalnih akcija u Minsku i drugim beloruskim gradovima“, naveo je Lavrov na konferenciji za štampu sa beloruskim kolegom Vladimirom Makejem.
Prema našim procenama, trenutno se u Belorusiji nalazi oko 200 ekstremista, koji su obučeni na teritoriji Ukrajine, saopštio je Lavrov.
Situacija u Belorusiji
Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe.
