Rektor Cetinjske bogoslovije, protojerej-stavrofor Gojko Perović u intervjuu za Sputnjik tako komentariše izborne rezultate u Crnoj Gori, ali i postizbornu kombinatoriku koja predstoji.
„Odahnuo sam kada sam čuo rezultate izbora. Prvo što sam pomislio bilo je da više neću morati da izgovaram ’antiustavni i diskriminacioni zakon‘, što je postala fraza koju smo govorili umesto molitve. Mi smo se borili za sekularnu državu, dok se predsednik zalagao za osnivanje nove crkve, čime bi prekršio Ustav, po kome je Crna Gora sekularna“, kaže nam otac Gojko.
Da li izborni rezultat govori da su se građani oduprli porukama DPS-a da će Crna Gora posle izbora postati teokratska, to jest, da će vlast stvoriti „crkvu“?
— DPS je hteo da napravi karikaturu teokratske države sa željom da podržavi Crkvu. To je suština spornog Zakona o slobodi veroispovesti. Paradoksalno, mi iz Crkve smo se borili za sekularnu državu, a oni su nas optužili da smo hteli teokratsku. Neka ljudi sami procene ko je u pravu.
Gotovo cela predizborna kampanja DPS-a bila je usmerena na obračun sa Mitropolijom crnogorsko-primorskom, mitropolitom Amfilohijem, a često i sa Vama. Da li ste očekivali ovakav izborni rezultat?
— Očekivanja su bila zakovana za pitanje — ima li Crna Gora građanskog i demokratskog kapaciteta? Svi smo verovali da će Bog naći način da pokaže da se Crkva ne može poraziti na izborima, iako formalno ne učestvuje, ali se jasno opredelila u predizbornoj kampanji. To je uradila nevoljno, jer nije htela da dođe u situaciju da se izjašnjava. SPC u Crnoj Gori se nikada nije uključila ni u jednu političku kampanju.
Već godinu dana SPC je na meti ovdašnjih vlasti, ali ova predizborna kampanja pokazala je njihovo najgore lice. Sveštenici su hapšeni i proterivani, konaci su rušeni. U kojoj meri je to uticalo na glasače da ih osude na ovim izborima?
— Sve što su ljudi iz DPS-a i njihovi koalicioni partneri radili, radili su protiv svoje političke vlasti. Svaki njihov potez potvrđivao je da hoće sukobe i da je nestabilnost nešto u čemu se najbolje osećaju. Građani su to prepoznali. Mislim da ovaj broj građana koji su glasali protiv vlasti prevazilazi broj ljudi koji su vernici, koji praktikuju crkveni život. Ima tu više slojeva. Ima tu ljudi koji su otvoreno crkveni ljudi, imate ljude koji su vernici, ali na nekoj distanci, mislim da tu imate i agnostika, i ateista.
Verujem da je puno ljudi drugih vera glasalo za promene. Na kraju krajeva, pobeda opozicije o kojoj se priča, pobeda je tri opozicione liste, a ako pogledate sastav tih lista, imate i ljude drugih vera. Vlast se nije snašla u sukobu sa crkvom koji im nije ni bio potreban i koji nije potreban nijednoj državi, pa ni Crnoj Gori.
Crkva je institucija koja poštuje državu, mislim da svaka crkva poštuje svaku državu, a posebno naša crkva poštuje Crnu Goru, jer one vekovima postoje u istorijskom zagrljaju koji se ne može secirati, pa da se kaže, ovamo smo se manje voleli, ovamo smo se više voleli. Oni sad kažu, SPC je nešto novo. Pravoslavna crkva u Crnoj Gori, koja se nekada zvala Pećka patrijaršija, nekada je bila Mitropolija cetinjska, to je jedna ista crkva, kao što je u pitanju jedna ista država, iako sada imate Crnu Goru. Nekada je bila Republika Crna Gora, nekada je bila federalna jedinica u okviru SFRJ, nekada je bila Zetska banovina, nekada je bila knjaževina i kraljevina, koja sa današnjom Crnom Gorom ni po čemu nije identična. Ni po granicama, ni po amblemima, ni po službenom jeziku, ni po ustrojstvu. Ako bismo bili zluradi, mogli bismo da kažemo da Crna Gora postoji od referenduma 2006, ali to niko normalan neće reći.
Cilj sve tri opozicione liste u predizbornoj kampanji bio je da sruše trodecenijski režim Mila Đukanovića. Verujete li da će se one saglasiti i ubuduće, s obzirom da nemaju baš iste stavove po raznim pitanjima? Mogu li i nadalje da opstanu kao zajednička vlada?
— Istorija nije počela od 30. avgusta, ona će trajati. Pred nama, građanima Crne Gore, pred svim subjektima, i političkim, i društvenim, i verskim je trud da izgradimo društvo koje će nadići vladavinu bilo kog jednog faktora. Većina građana koji su glasali ne mrzi nikoga. Samo smo tražili model života koji neće zavisiti od jedne partije, posebno ne od jednog čoveka. I mislim da smo to dobili. Pred nama je dug proces koji podrazumeva određene faze. Mislim da koalicija koja je pobedila ima zadatak da trasira prvu fazu, a to znači kretanje u opštim normama — kakva će biti vlada, za koje će se principe boriti. Ulazak u detalje, kao što je međunarodna orijentacija, mislim da je to tema za neke druge izbore. Sada treba posložiti stvari na nivou osnovnih principa, da Crna Gora može da krene dalje kao država kojom ne vlada jedan čovek.
Ali, već su osvanuli naslovi u medijima pod kontrolom režima da Crna Gora više ne postoji, da će se uskoro plaćati dinarima i opet pisati ćirilicom… Je li to opet zastrašivanje naroda?
— Da. Ako zastrašuju crnogorski narod da će se pisati ćirilicom, pismom na kome je napisano sve što u Crnoj Gori vredi, od Oktoiha, preko Gorskog vijenca i Poslanice Svetog Petra Cetinjskog pa nadalje, to govori o plitkim dometima takve vrste kampanje. Samo neka tako nastave. Ne brinem da će ta ideologija imati većeg uticaja među građanima. Reći da Crna Gora ne postoji u momentu kada iz Evropske komisije dobijate pozitivne poruke. Evo, baš danas je komesar Varhelji pozdravio kraj izbora, čak je pomenuo i novu vladu. Crna Gora i te kako postoji i tek treba da postoji samim tim što će dokazati da može da funkcioniše kao parlamentarna demokratija. Jedna od osnova takvog uređenja je demokratska smena vlasti. Ako ovi ne budu valjali, lako ćemo na vlast dovesti neke druge.
Govore neki i da će Crna Gora biti zemlja pod snažnim uticajem Srbije i Rusije...
— Mislim da su to podmetanja. Hvala Bogu da će Crna Gora imati normalne odnose sa svima. Iz onoga što su politički lideri rekli, jasno je da je put Crne Gore evropski put, put preuzimanja standarda EU. Ako je to tako, sa tim u vezi može da ide i dobar odnos prema Rusiji, i dobar odnos prema Kini. Zašto bismo gradili Crnu Goru kao invalida koji ne ume da se druži sa nekim? Crna Gora je vekovima znala da bude partner svih velikih i malih sila, kako u Evropi, tako i u svetu. Zašto bismo se sada ograničavali? Jasno je da je EU prioritet. Lideri EU se druže i pregovaraju sa Rusijom. Zašto bismo mi sada nešto što je istorijski koren crnogorske diplomatije i državnosti odricali od sebe? Ali, ono kako oni to hoće da predstave, ili Rusija, ili EU, pa to nema nigde u Evropi.
Za nosioca liste „Za budućnost Crne Gore“ Zdravka Krivokapića kažu da je kandidat SPC. To je bila najžešća optužba aktuelne vlasti. Videli smo da se i u izbornoj noći sastao sa mitropolitom Amfilohijem. Uprkos svemu, on je bio najbolje ocenjena ličnost predizborne kampanje. Može li on da bude pomiritelj crnogorskog društva?
— Upravo izlazimo iz priče da od jednog čoveka sve zavisi. Upravo se razilazimo sa tom pričom bez svađe i tuče i imamo prelaz u novo doba, kada se u Boga nada da prosperitet Crne Gore neće zavisiti od bilo kog pojedinca. Što se profesora Krivokapića tiče, očigledno je da je trebalo samo da se pojavi neko ko je dovoljno čestit, dovoljno čist od nekakve političke prošlosti, čovek koji ne sugeriše ništa negativno, da narod izađe i glasa.
Po završetku izbora, dobili smo molbu Mitropolije crnogorsko-primorske da se narod ne okuplja da ne bi došlo do incidenata. Takav apel uputili su i lideri sve tri opozicione koalicije. Šta biste Vi poručili građanima Crne Gore?
— Upravo je izašao apel Episkopskog saveta SPC u Crnoj Gori, u kome se poručuje da su zbog konteksta cele situacije, zbog odlaska jedne totalitarne vlasti, koja je znala da vlada i na podelama i da ponekad smišljeno projektuje sukobe, zloupotrebe moguće. Te su se zloupotrebe već desile. Mislim da nije došlo ni do čega ružnog, ali na informativnom nivou, recimo, sinoć su nam telefoni bili zatrpani informacijom da je gađana džamija. Dok smo dobili demanti, živeli smo u strahu da je na pomolu ko zna šta. Pošto se masa ne da kontrolisati, pozvali smo da nema izlaska na ulicu, ne zato što narod ne treba da se raduje. Drugi razlog je da je ljudima koji su dobili poverenje građana potreban mir u kome će postaviti osnovne postulate neke buduće vlasti.
Pročitajte još: