„Zdravko je najveće simpatije svih nas stekao onda kada je uradio nešto bez znanja uprave škole, a što bi trebalo da bude sankcionisano. Naime, na kraju svakog meseca, profesorima koji putuju na posao škola daje simboličnu naknadu za putne troškove. To često nije ni blizu realnih troškova. Krivokapić je tu naknadu dobijao svakog meseca, a mi dugo nismo znali da on to daje najsiromašnijem đaku koji živi u internatu i plaća boravak“. kaže otac Gojko.
Objašnjava da je to želeo da kaže u izbornoj kampanji, ali se suzdržavao.
„Sada, kada se sve završilo, želim da se zna ko je profesor Krivokapić – skroman čovek, hrišćanin u najboljem značenju te reči. Ne neko ko promoviše svoju veru, ko voli da se slika. Sada mu prigovaraju da popovima ljubi ruke, da to nije higijenski. U pitanju je elementarna duhovna higijena – kada sretneš sveštenika da uzmeš blagoslov. Ko se tome čudi, neka se čudi, to je nešto na čemu je sazdan ovaj narod. U tom smislu, Zdravko je predstavnik tradicije, lepog vaspitanja, predstavnik budućnosti – profesor na Mašinskom fakultetu, koji kod nas honorarno predaje informatiku. Dakle, ne gusle, nego informatiku. Nije Supermen, običan je čovek, ali iz Cuca je, iz samog srca Crne Gore. Sve se u njemu spojilo i narod je to tako lako prepoznao i oni koji ga napadaju zbog ovih stvari govore sami o sebi“, rekao je otac Gojko.
