Ovakav odgovor usledio je posle tvrdnji Danijela Servera i Prištine da će se u Vašingtonu na stolu naći kao glavne teme vezane za ekonomiju — Gazivode i Trepča.
Gazivode 100 odsto srpske
„Fizički je to za sada neizvodljivo, jer mi upravljamo celom imovinom. Pre dve godine prikupio sam svu dokumentaciju koja pokazuje da su Gazivode 100 odsto srpske, da su svi krediti vraćeni, da smo mi bili investitori svega sa kreditima Svetske banke, čak je i Đerdap sa 15 odsto učestvovao u tome. Istina je na našoj strani, ali šta će reći politika, to nije na nama“, kaže naš sagovornik, dodajući da ako Albanci hoće da uđu u neki bord ili nešto slično, moraće ili da plate, ili da ponude neku trampu.
Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, upozorava na činjenicu da je Server albanski lobista i da sigurno nema pristup Trampovoj administraciji, te da ne bi trebalo da se sve što on kaže shvata kao tačno.
Ne treba trčati pred rudu, sačekajmo da vidimo
„Šta će biti na dnevnom redu u Vašingtonu, videćemo kada sednemo za sto. Ova nagađanja koja dolaze iz Prištine i njihovih lobista u Americi nisu relevantna za nas. Oni pokušavaju da nametnu teme koje bi voleli da se nađu na dnevnom redu i da se reše u njihovu korist, ali je jasno — Priština ide isključivo ka tome da se od Srbije dobije priznanje i u tome je snažno podržavaju Nemačka i duboka američka država kojoj pripada i Danijel Server, koji stalno pušta probne balone“, napominje Drecun.
On podseća da su američki zvaničnici rekli da će teme biti ekonomske, a koje tačno, nije naznačeno. Iste teme su i u pregovorima u Briselu, ali su za sada sve ovo samo nagađanja.
Treba očekivati veliki pritisak na Srbiju
Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka podseća da su Trepča i Gazivode godinama važne teme, jer znače resurse i vlasti u Prištini su veoma zainteresovane da nad njima imaju kontrolu.
„Pretpostavljam da će biti veliki pritisak da srpska strana učini neki ustupak, ali je činjenica da Gazivode predstavljaju egzistenciju za Srbe na severu Kosova. Trepča i rudnici Trepče nalaze se na teritoriji centralne Srbije, a resurse koji su u južnoj Mitrovici Albanci pokušavaju da u Trepču objedine, kako bi je učinili funkcionalnom. Međutim, severni deo, onaj koji je pod kontrolom Srba, jeste taj koji je produktivan. Zato mislim da će biti veliki pritisak na Beograd da se napravi neko kompromisno rešenje, neko javno-privatno partnerstvo u kom bi Srbi napravili ustupak i omogućili da i Albanci koriste te resurse“, veruje Surlić.
Srbi ni za vreme rata nisu prekinuli snabdevanje
Naš sagovornik dodaje da nije sporno da Gazivode koriste i Albanci, uz podsećanje da kanale kojima se doprema voda, a koji od Gazivoda vode ka centralnom Kosovu, koriste i Albanci i Srbi.
„Sistem iz Gazivoda koristi se i za električnu energiju kroz hlađenje peći u Obiliću, a ni u vreme najvećih sukoba Srbi nisu obustavili isporuku vode i ne vidim zašto bi se sada tako nešto desilo. Mi ne treba da posustanemo samo u činjenici da su resursi vlasništvo onih koji žive na tom prostoru“, ističe Surlić.
Ukoliko Amerika bude od Srbije tražila zajedničko upravljanje nad ovim preduzećima, Surlić kaže da je u ovom trenutku donekle tačno da preduzeća zahtevaju neku vrstu partnerstva, ali da to ne znači da treba prihvatiti ponudu koja će dovesti u pitanje našu svojinu i interese Srba na KiM.
