Mirjana Bobić Mojsilović je pisac i slikar. Dugo godina radila je kao novinar u najznačajnijim listovima Jugoslavije i Srbije, bila je autor i voditelj brojnih televizijskih emisija. Književnu karijeru započela je 1997, zbirkom priča „Baba, nemoj ništa da me pitaš“ i od tada je objavila 12 romana i zbirku poezije „Obećao si mi“. Autor je šest pozorišnih komada.
Od presudnog značaja u životu bilo je, kako kaže, vaspitanje koje su joj pružili roditelji, Petar i majka Radmila.
„Naša porodica, naši roditelji su primer najboljih roditelja, zato što su imali strukturu i sistem koje su nasledili od svojih roditelja, a više nežnosti nego što su sami primili. Ali, s druge strane, nikada se ta nežnost nije prelivala preko mere da nas razmazi. Rasli smo u dvosobnim stanovima, delili smo sobe sa braćom i sestrama, išli smo na letovanje jednom godišnje, dve nedelje sa tatom i mamom i živeli smo skromno. I naravno, srećna okolnost je bila što su nam roditelji usadili da je za nas najbitnije da budemo dobra deca, dobri ljudi i da dobro učimo. I ako te tri stvari ispunjavaš, nemaš o čemu da brineš u životu. Mi smo sa tim porasli“, kaže ona.
Skromnost je, kako kaže, ključna reč njenog života, reč koja je jako uticala na njenu maštovitost:
„Na mnogo načina i dalje sam ostala dete i uvek kažem da mogu da izmislim sve što mi treba. Kad nema mora, ja ću da ga naslikam ili ću da napišem i sve što mi treba, ja ću da izmislim. Kad kažem skromnost, u mom životu se zapravo ništa nije promenilo, iako imam toliko knjiga, izložbi, ovoga, onoga, isto je sve. Isto živim.“
Prema njenim rečima, glavna tema današnje civilizacije je patološki narcizam. Kroz medije, čovek je bombardovan idejama nedovoljnosti, o besmislenosti svega i o bezvrednosti ljudskog života.
„S tim je toliko teško izboriti se, pogotovo ako smo pristali na to da budemo priheftani na televiziju ili sredstva informisanja po ceo dan i jako je teško pronaći smisao, jer sve je to rezultiralo totalnom promenom u društvu — rušenjem sistema vrednosti koji čoveka drži uspravnim. Bez toga nema uspravnosti“, smatra ona.
Proizvod narcizma je užasna usamljenost koja nam se servira kao model ponašanja.
„I, na kraju, u toj samoći, moraš sa nekim da razgovaraš; za nešto da se uhvatiš kad nemaš ništa od onog što su ti mediji rekli da moraš da imaš — vilu s bazenom, jahtu, milione, dva strašna frajera, kavijar, onda čovek mora da se vrati vertikali. A da bi bolje razgovarao sa sobom, odnosno, božanskim u sebi, mora da čita neke knjige“, kaže Mirjana Bobić Mojsilović.
