Ovo za Sputnjik ekskluzivno kaže italijanski pisac Stefan Varnoleo, čija će knjiga „Odbrana pravoslavlja u Crnoj Gori“ biti promovisana u Vićenci u subotu, dan uoči izbora u Crnoj Gori.
Promociji dela ovog autora prisustvovaće predstavnici italijanskog parlamenta, regije Veneto i grada Vićence, a organizuje je Savez Srba u Italiji i Humanitarno udruženje „Koreni“ u okviru manifestacije Dani srpske kulture u Italiji.
I Milo i Zakon o slobodi veroispovesti moraju da odu
„Svojim očima sam video odlučnost, spokoj i hrabrost najmanje polovine crnogorskog stanovništva u odbrani njihovih svetih mesta. Srpska pravoslavna crkva smatra se jedinom verodostojnom institucijom u zemlji i njeni vernici, pod vođstvom mitropolita Amfilohija Radovića, spremni su da učine sve. S druge strane, teško je predvideti ishod izbora. Mnogo toga zavisiće od pravilnosti glasanja i sposobnosti opozicije da formira zajednički front. Ali, jasno je da i zakon o verskoj slobodi i Đukanović moraju da odu, bez obzira kojim redosledom“, siguran je Vernole.
Naš sagovornik tvrdi da je pravoslavlje osnova onoga što se dešava u Crnoj Gori, jer da nije bilo hrišćanske snage vernog naroda, odredba koju je usvojila podgorička vlada, bila bi odobrena u tišini. Pravoslavni identitet Srba je po njemu ključ za dešifrovanje mogućih geopolitičkih promena na Balkanu i on je i danas jedina prepreka potpunom pripajanju regiona ka NATO-u i važan je podsetnik ruskih geostrateških težnji.
„Nadam se i verujem da će knjiga biti korisna, pre svega u svetlu evropskih interesa, ne samo u Crnoj Gori, već i na celom prostoru. Ne želeći da preuveličavam, verujem da aktuelne litije predstavljaju primer odbrane identiteta, nacionalnog i verskog, neophodnog za Evropu koja ne želi da se svede na jednostavan supermarket pod američkom vojnom okupacijom“, tvrdi Vernole za Sputnjik.
Cilj knjige „Odbrana pravoslavlja u Crnoj Gori“ je, prema Vernoleovim rečima, rasvetljavanje priče jednog malog naroda, crnogorskog, u svetlu oskudnog publiciteta koji postoji i medijske tišine koja karakteriše nedavne događaje.
Najmanja država na svetu — ali duhovno najjača
„Cilj je da se istakne kako postoji suptilna veza između onoga što neki nazivaju ’srpskom Spartom‘ i samog identiteta srpskog naroda. Priča je jasna, vladika Njegoš podsetio je kako su u Crnoj Gori utočište našli najbolji Srbi koji su preživeli masakr na Kosovu Polju 1389. godine, čiju nezavisnost nikada nije osvojila osmanska vlast. Epske priče prenose se iz ’Gorskog vijenca‘. Crna Gora je predstavljena kao oružani čuvar pravoslavlja. Srpski identitet ne isključuje crnogorski i obrnuto. To je možda najmanja država na svetu, ali duhovno najjača, kao u Njegoševim danima kada su Crnogorci sebe nazivali ’najboljim Srbima‘“, kaže pisac.
Vernole objašnjava da knjiga ne govori samo o istorijsko-religijskim aspektima, već posvećuje najmanje dva poglavlja savremenim događajima. Jedan se odnosi na italijanske istrage veza između predsednika Mila Đukanovića i organizovanog kriminala, pokazujući kako su zapadne zemlje (u prvom redu SAD i Velika Britanija) pogodovale njegovom boravku na vlasti gotovo 30 godina iz geopolitičkih razloga. Drugi nastoji da crnogorsku krizu ubaci u regionalni kontekst i u borbu velikih sila za hegemoniju u regionu Balkana.
Nebeski narod se uzdiže do univerzalne slave
Interesovanje italijanskog pisca za aktuelna dešavanja u Crnoj Gori datira još od 1995, kada je posetio bivšu Jugoslaviju pred kraj rata. Kako nam kaže, tadašnja vizija iz Italije bila je jednostrana. Verovalo se da Srbi ne žele da priznaju nezavisnost drugim narodima i da se bave raznim zlodelima. Realnost na koju je tada naišao na terenu bila je vrlo drugačija:
„Tih dana stotine hiljada Srba bili su prisiljeni da napuste Krajinu pod pritiskom hrvatsko-muslimanskog vojnog napredovanja potpomognutog NATO bombardovanjem. Dalje, samo odlučni srpski otpor u Bosni sprečio je sadašnji glavni grad Republike Srpske, Banjaluku, da dođe pod kontrolu hrvatsko-bosanskog entiteta. Zbog toga sam odlučio da rekonstruišem razloge delovanja Srba koji su na kraju najviše platili za raspad bivše Jugoslavije. Ali, oni su ’gubitnici‘ samo naizgled, u očima zapadne racionalnosti. U srpskoj viziji, ponavljajući žrtvu kralja Lazara i njegovih vojnika na Kosovu Polju, tokom vekova progonstva i patnje, ’nebeski narod‘ ponavlja Hristovu muku i uzdiže se do univerzalne slave.“
Vernole zaključuje da pljačka javnih resursa, bankrot privatnih kompanija, rasprodaja obale, uvođenje novog jezika i nove istorije bez ikakvog osnova, falsifikovanje izbora i korupcija vladajuće klase nisu bili dovoljni da podstaknu nerede:
„Crnogorski narod je sebe lišio rada, dostojanstva i vlastite istorije, ali tek kada su lišeni njihove vere, pobunili su se.“
